Hari Poter i Kamen mudrosti - Dž. K. Rouling

*

na svoj prvi čas letenja. Bio je vedar, vetrovit dan i trava se povijala pod njihovim nogama dok su hodali niz kose travnjake, spuštajući se ka ravnom terenu preko puta Zabranjene šume, čije se drveće mračno povijalo u daljini.

Sliterinci su već bili dole, kao i dvadesetak metli uredno poređanih po zemlji. Hari je čuo kako se Fred i Džordž Vizli žale na školske metle, i govore kako neke od njih počinju da vibriraju ako poletite previsoko, ili uvek pomalo vuku u levo.

Stigla je i njihova nastavnica, Madam Bućkuriš. Imala je kratku sedu kosu i oči žute poput jastrebovih.

 – Pa, šta čekate? – zagalami ona. – Neka svako stane kraj svoje metle. Hajde, požurite.

Hari baci pogled na svoju metlu. Bila je stara, a nekoliko grančica štrčalo joj je pod čudnim uglovima.

– Stavite levu ruku iznad drške – povika Madam Bućkuriš sa čela kolone – i recite: „Gore!"

– GORE! – povikaše svi uglas. 

Istoga časa metla ulete u Harijevu ruku, ali bila je jedna od retkih koje to učiniše. Hermionina metla se prosto prevrnula na tlu, a Nevilova se nije ni pomerila. Možda metle, kao i konji, mogu da osete ko ih se plaši, pomisli Hari; podrhtavanje u Nevilovom glasu suviše je jasno govorilo kako on želi da zadrži noge čvrsto na tlu. Madam Bućkuriš im zatim pokaza kako da uzjašu metle a da ne skliznu s drške, i prošeta se duž redova đaka, ispravljajući im greške u držanju. Hari i Ron se oduševiše kada je Melfoju rekla da on očigledno već godinama to nepravilno radi.

– Dakle, kada dunem u pištaljku odrazićete se od zemlje, iz sve snage – reče Madam Bućkuriš. – Čvrsto držite metle, podignite se nekoliko stopa uvis, a onda sevratite nazad blago se naginjući unapred. Na moj zvižduk – tri – dva...

Ali Nevil, nervozan i uplašen da će ostati sâm na tlu, snažno poskoči pre nego štoje pištaljka dotakla usne Madam Bućkuriš.

 – Vrati se, dečače! – povika ona, ali Nevil se već ustremio naviše kao pampur izboce – čitavih dvanaest stopa, ne, dvadeset! Hari vide njegovo preplašeno belo licekako gleda u tlo koje mu nestaje pod nogama, vide ga kako se prenerazio, skliznuopostrance s metle i...

PAF – tup udarac i Nevil je već ležao na travi, lica okrenutog zemlji. Njegovametla se i dalje pela uvis sve više i više, i počela lenjo da skreće ka Zabranjenojšumi, sve dok nije potpuno iščezla s vidika.

 Madam Bućkuriš se nagnu iznad Nevila, bleda kao i on. 

– Slomljen ručni zglob – čuo ju je Hari kako mrmlja. – Hajde, dečače, sve je uredu, ustani.

Okrenula se ostalima iz razreda. 

– Niko da se nije pomerio dok ne odvedem ovog dečaka u bolničko krilo. Ostavitemetle tu gde su ili će vas izbaciti s Hogvortsa dok kažete „kvidič". Hajde, dušice.