Ostavljen kao beba na pragu kuće u Šimširovoj ulici broj 4, Hari Poter odrasta u ostavi ispod stepeništa, kao meta stalnih maltretiranja tetke, teče i njihovog Dadlija. Ali kada sove počnu da opsedaju njihov dom, noseći na njega adresirana pisma, ži...
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou télécharger une autre image.
Poslednji mesec koji je Hari proveo kod Darsijevih nije nimalo veselo. Istini za volju, Dadli se sada toliko plašio Harija da nije smeo da bude s njim u istoj sobi, dok tetka Petunija i teča Vernon više nisu zatvarali Harija u ostavu, niti ga terali da im nešto uradi, čak nisu ni vikali na njega, - u stvari, uopšte mu se više nisu obraćali. Napola uplašeni, napola besni, ponašali se kao da je stolica na kojoj Hari sedi prazna. Mada je to u mnogo čemu bio napredak, posle izvesnog vremena postalo je pomalo depresivno.
Hari se držao svoje sobe, i družio se sa svojom novom sovom. Odlučio je da je nazove Hedviga, imenom koje je pronašao u Istoriji magije. Njiegoviudžbenici bili su vrlo zanimljivi. Do kasno u noć bi ležao na krevetu i čitao, dok je Hedviga do mile volje uletala i izletala kroz otvoren prozor. Sreća što tetka Petunija nije više dolazila da ga obilazi, pošto je Hedviga imala običaj da u povratku donosi mrtve miševe. Svake noći, pre nego što bi pošao na spavanje, Hari bi precrtao još jedan dan na parčetu papira koje je okačio na zid, brojeći dane do prvog septembra.
Poslednjeg dana avgusta mislio je da je bolje da porazgovara s tetkom i tečom oko odlaska na stanicu Kings kros sledećeg dana, te je sišao u dnevnu sobu gde su oni
