Hari Poter i Kamen mudrosti - Dž. K. Rouling

*

određenom mestu, kao i vrata koja uopšte nisu bila vrata već čvrsti zidovi koji su se pretvarali da su vrata. Bilo je takođe teško zapamtiti gde šta stoji, pošto se sve često premeštalo. Ljudi na portretima stalno su išli jedni drugima u posetu, a Hari je bio ubeđen da i oklopi mogu da šetaju.

Ni od duhova nije bilo velike vajde. Đaci bi se uvek isprepadali kada bi neko od duhova iznenada skliznuo kroz vrata koja ste pokušavali da otvorite. Skoro Obezglavljeni Nik uvek bi drage volje novim grifindorcima pokazao pravi put, ali je Pivs, poltergajst, ako biste ga sreli kad žurite da ne zakasnite na čas, mogao da vam napravi više problema od nekoliko zaključanih vrata i lažnog stepeništa. Bacio bi vam na glavu korpu za otpatke, izvukao tepih pod nogama, posuo vas kredom, ili bi vam se prišunjao iza leđa, nevidljiv, zgrabio vas za nos i zakričao: – UZ'O SAM TI NJONJU!

Gori od Pivsa, ako je to uopšte bilo moguće, bio je domar Argus Filč. Hari i Ron su još prvog jutra uspeli da mu se zamere. Filč ih je zatekao kako pokušavaju da nađu put kroz vrata koja su, kako se na nesreću ispostavilo, bila ulaz u zabranjen hodnik na trećem spratu. Nije verovao da su se izgubili, bio je siguran da su namerno hteli da provale u njega i zapretio je da će ih zaključati u tamnicu, ali spasao ih je profesor Kvirel koji je baš bio u prolazu.

Filč je imao mačku po imenu Gospođa Noris, mršavo stvorenje boje prašine s buljavim očima poput sijalica, prilično nalik Filčovim. I ona je sama patrolirala hodnicima. Ako biste pred njom prekršili neko pravilo, makar mrdnuli nožnim prstom preko propisane crte, ona bi odmah odjurila po Filča, koji bi se pojavio koji sekund kasnije, sav zadihan. Filč je znao sve tajne prolaze u školi bolje nego iko (izuzev možda Vizlijevih blizanaca), i umeo je da se iznenada pojavi niotkuda, poput školskih duhova. Svi učenici su ga mrzeli, a mnogima je tajna želja bila da iz sve snage šutnu Gospođu Noris.

A onda, kad biste uspeli da nađete put do razreda, tu su vas čekala ta predavanja. Hari je ubrzo otkrio da je magija mnogo više od običnog mahanja štapićem uz ponavljanje nekoliko smešnih reči.

Svake srede morali su da ispituju noćno nebo kroz teleskop i izučavaju imena različitih zvezda i kretanje planeta. Tri puta nedeljno išli su do staklenika iza zamka da bi izučavali Herbologiju, u društvu dežmekaste male veštice po imenu profesorka Mladica, gde su učili kako da uzgajaju sve te čudne biljke i gljive, kao i čemu one služe.

Bez sumnje, najdosadniji časovi bili su oni iz Istorije magije, jedinog predmeta koji je držao duh. Profesor Bins bio je već veoma star kada je jednom zaspao ispred kamina u zbornici, da bi sledećeg jutra ustao i pošao na predavanje ostavivši svoje telo za sobom. Bins je pričao i pričao svojim uspavljujućim glasom, dok su oni zapisivali imena i datume, često brkajući Emerika Zlobnog s Urikom Čudakom.

Profesor Flitvik, nastavnik Čini, bio je sićušan mali čarobnjak koji je morao da se