Hari Poter i Kamen mudrosti - Dž. K. Rouling

*

kladi? Šta ti kažeš, Vizli?

Ron mu ne odgovori; Snejp je upravo dodelio penal za Haflpaf pošto je Džordž Vizli bacio Bladžerku na njega. Hermiona, koja je držala ruke skrštene na krilu, žmireći je pogledom fiksirala Harija, koji je kružio oko terena poput sokola, tražeći Skrivalicu.

 – Znaš li kako mislim da biraju ljude za grifindorski tim? – upita Melfoj glasno nekoliko minuta kasnije, dok je Snejp nagrađivao Haflpaf još jednim penalom, očigledno bez ikakvog razloga. – Tu su ljudi na koje se oni sažale. Recimo, tu je Poter, koji nema roditelje, zatim Vizlijevi, koji nemaju para... trebalo bi da si i ti u timu, Longbotome, ti nemaš mozga.

Nevil pocrvene, ali se okrene na svom sedištu i unese se Melfoju u lice. 

– Vredim za dvanaestoricu takvih kao što si ti, Melfoje – promuca on.

Melfoj, Kreb i Gojl počeše da urlaju od smeha, ali Ron, koji se još nije usuđivao da skine pogled s igre, reče: – To mu reci, Nevile.

– Longbotome, da je mozak od zlata, bio bi siromašniji od Vizlija, a on ti je baš beda.

Ronovi živci već su bili dovoljno napeti zbog brige za Harija. 

– Upozoravam te, Melfoje... još samo jedna reč... 

– Rone! – reče Hermiona iznenada. 

– Hari...! – Šta? Gde?

Hari je iznenada počeo spektakularno da ponire kroz vazduh, što je izazvalo uzdahe i klicanje gomile. Hermiona je stajala, držeći prste sklopljene na ustima, dok je Hari jurio ka tlu poput metka.

 – Imaš sreće, Vizli, Poter je očito spazio neku siću na zemlji – reče Melfoj. 

Ronu puče film. Pre nego što je Melfoj shvatio šta se zbiva, Ron je već bio na njemu, i pribijao ga za zemlju. Nevil je oklevao, a onda se uzvera preko naslona svog sedišta da bi mu pomogao.

– Hajde, Hari! – vrisnu Hermiona, popevši se na sedište da bi bolje videla Harija kako juriša pravo na Snejpa – nije čak ni primetila kako se Melfoj i Ron kotrljaju ispod njenog sedišta, niti čula uzvike i huktanje iz gomile pesnica koju su činili Nevil, Kreb i Gojl.

Gore u vazduhu, Snejp se okrete na svojoj metli taman na vreme da vidi kako nešto skerletnocrveno proleće kraj njega, promašivši ga za svega nekoliko centimetara– i sledećeg trenutka Hari prestade da ponire i trijumfalno podigne ruku, čvrsto stežući Skrivalicu u šaci.

Tribinama se prolomi oduševljenje; to je bio rekord, ne pamti se da je neko tako brzo uhvatio Skrivalicu.

 – Rone! Rone! Gde si? Igra je završena! Hari je pobedio! Mi smo pobedili! Grifindor vodi! – urlala je Hermiona, skačući po sedištu i grleći Parvati Petil u redu ispred sebe.