Ostavljen kao beba na pragu kuće u Šimširovoj ulici broj 4, Hari Poter odrasta u ostavi ispod stepeništa, kao meta stalnih maltretiranja tetke, teče i njihovog Dadlija. Ali kada sove počnu da opsedaju njihov dom, noseći na njega adresirana pisma, ži...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Bio je to Kvirel.
– Vi! – zaprepasti se Hari.
Kvirel se nasmeši. Više nije imao tikove.
– Ja – reče on mirno. – Pitao sam se hoću li te sresti ovde, Poteru.
– Ali, mislio sam – Snejp...
– Severus? – Kvirel se nasmeja, ali to nije zvučalo kao njegov uobičajeni treperavi sopran, već hladno i oštro. – Da, Severus baš liči na takvog tipa, zar ne? Baš je bilo korisno imati njega da jezdi naokolo kao ogroman šišmiš. Pored njega, ko bi posumnjao na s-s-sirotog mu-mu-mucavog p-profesora Kvirela?
Hari nije mogao da veruje. To nije mogla biti istina, nikako.
– Ali Snejp je pokušao da me ubije!
– Ne, ne, ne. Ja sam pokušao da te ubijem. Tvoja prijateljica, gospođica Grejndžer, slučajno me je oborila dok je jurila da baci plamenove na Snejpa za vreme one utakmice kvidiča. Prekinula je moj kontakt očima s tobom. Još nekoliko sekundi i bio bih te zbacio s metle. Uspeo bih i ranije samo da Snejp nije mrmljao protivkletvu,
