Hari Poter i Kamen mudrosti - Dž. K. Rouling

*

glava učenika pojavi svetlost lampe, i Hari začu poznati glas:

- Prvaci! Prvaci, 'vamo! Sve u redu, Hari?

Iznad mora glava, Hagridovo veliko kosmato lice blistalo je od radosti.

- 'Ajte, za mnom - ima li još prvaka? Pazi 'de ideš! Prvaci za mnom!

Kližući se i spotičuči, oni pođoše za Hagridom niz nešto što je ličilo na usku stazu koja se spuštala nizbrdo. S obe strane puta bilo je tako mračno da Hari pomisli kako okolo mora da su neka debela stabla. Niko nije bio pričljiv. Nevil, dečak koji je i dalje tragao za svojim žapcem, šmrknu par puta.

- Za koj' trenutak će da vidite Hogvorts - povika Hagrid preko ramena - odma' iza ove okuke.

Začu se jedno glasno: - Auuuuu!

Uzana staza iznenada izbi na obalu velikog crnog jezera. Uzdižući se uvis ka vrhu planine s druge strane, dok su mu se prozori presijavali pod zvezdanim nebom, stajao je ogroman zamak s mnoštvom kula i tornjeva.

- Samo po četvoro u čamac! - pozva ih Hagrid, pokazujući na niz malih čamaca koji su bili u vodi pored obale. S Harijem i Ronom u isti čamac udoše Nevil i Hermiona.

- Jesu l' svi ušli? - uzviknu Hagrid, koji je imao ceo jedan čamac samo za sebe. - U redu, ondak - NAPRED!

I mala flota čamaca odjednom krenu, klizeći nečujno preko jezera, ravnog poput stakla. Svi su ćutali i zurili u veliki zamak iznad njih. On se nadnosio nad njima dok su plovili sve bliže i bliže litici na kojoj se uzdizao.

- Glave dole! - povika Hagrid kad prvi čamci stigoše do stene, svi pognuše glave dok su ih čamci nosili kroz zavesu od bršljana koja je skrivala širok otvor u steni. Prolazili su mračnim tunelom, koji je izgleda vodio skroz ispod zamka, dok nisu stigli do nekakve podzemne luke, gde se uzveraše na kameno šljunkovito tlo.

- 'Ej, ti! Je l' ovo tvoj žabac? - upita Hagrid, koji je proveravao čamce dok su se iskrcavali.

- Trevore! - vrisnu Nevil sav srećan, ispruživši ruke. Zatim se popeše do prolaza između stena, sledeći Hagridovu lampu, dok najzad ne izbiše na ravan i vlažan travnjak u senci zamka.

Predoše nekoliko kamenih stepenika i skupiše se oko ogromnih hrastovih ulaznih vrata.

- Jesu li svi tu? 'Ej ti, je l' nisi ponovo izgubio tog žapca?

Hagrid podiže svoju džinovsku pesnicu i triput zakuca na vrata zamka.