Njegov dodir

Prolog

Zatvorila je oči na trenutak. Kada je ponovo pogledala u pravcu muškarca, on je već iznenađeno gledala u nju. Oboje su bili iznenađeni. Osmeh joj se, na trenutak, raširio licem, a onda nestao.
Mislima joj je prošao on, nag ispred nje. Izdahnula je I ugrizla se za donju usnu.
Pri samoj pomisli na tu noć, osetila je neko komešanje u stomaku.
Noge su je izdajale. Nesigurno, drhtavim nogama, koračala je ka muškarcu kog je imala samo jednom. Muškarcu u čijim rukama se topila samo jednom.
Bela košulja mu je bila pripijena uz telo. Imala je osećaj kao da će pući svakog trenutka. Isticala je svaki mišić na njegovom telu. Gusta crna kosa, ju je mamila, da ponovo umrsi svoje prste kao onda. Želela je da ponovo oseti te njegove usne na svom telu. Želela je da ponovo oseti njegove ruke na sebi.

- Hej stranče. - ponovo se nasmejala kada mu je prišla. Nije znala kako da reaguje. Trenutak kasnije, povukao ju je u svoj zagrljaj.

Ponovo je osetila njegovu blizinu. Nadala se samo da on nije osetio, kako ona drhti u njegovom zagrljaju. Još jednom se prisetila mirisa njegovog parfema, mada ju dugo vremena nakon te noći pratio.

- Našao sam te. - tiho je rekao I nasmejao se. Izvukla se iz njegovog zagrljaja i pogledala ga.

Bio je za dve glave viši od nje. Gledao ju je tim krupnim, smeđim očima i divio se njenoj lepoti. Tu noć nikada neće zaboraviti. Nikada neće zaboraviti, kako se njeno, sitno telo lomilo te noći. Topila se, prilikom njegovih dodira. Davala mu je svoje telo. I bila je nesvesna toga, ali te noći, pored svog tela, dala mu je deo sebe.

Uhvatio ju je nežno za ruku i povukao ka holu hotela u kome su se nalazili. Nije se bunila. Bez reči je krenula za njim.

- Gde idemo? - upitala ga je kada su se našli ispred lifta.

- Zar ne misliš da je zagušljivo ovde? Vodim te negde gde ćemo biti sami.

Nemo je klimnula glavom. U liftu su sve vreme ćutali. Ona se borila sa sobom da ga ne zaskoči u liftu. A njemu ta noć nije izlazila iz glave. Pitao se, kako je moguće da neko ostavi tako jak utisak. Poželo je da je ima samo za sebe, zauvek.
Kada su izašli uz lifta, našli su se na krov hotela. Prelepi pogled na grad, ju je mamio, ali i pored svega, ona je želela da gleda u njega.

- Prelepo je. - tiho je rekla.

- Da. - gledao je u nju, kako opčinjeno gledao u daljinu, a zatim i sam pogledao. Mislio je na njenu pojavu kada joj je to rekao, ali ona to nije morala da zna. Bar ne sada.
Nije želela da mu da do znanja da ga je želela kao i one noći.

- O čemu si želeo da razgovaramo? - prekinula je tišinu.

- Zapravo, želeo sam samo da se sklonimo negde. - pogledi su im se sreli. - Slučajnost je da se sretnemo ovde.

- Moj brat je otvorio još jedan hotel.

- Ovo je hotel tvog brata? - bio je zbunjen. Nije znao da Marko ima sestru.

- Da. Oduševljena sam kako je ispalo. Uradili su divan posao.

- Drago mi je da ti se sviđa.

- Zašto? - sad je ona bila zbunjena.

- Recimo da smo tvoj brat i ja radili zajedno. - nasmejala se.

- Poznaješ mog brata? – na trenutak se zbunila. Onda joj je sinulo. – Vojin Marković, moja muka sve ovo vreme.

- Da. - prišao joj je bliže. Pomazio ju je po obrazu. - Izgleda da nas dvoje imamo još nešto zajedničko, osim one noći. - prišao joj je i tiho prošaputao. - Šta kažeš da se izgubimo negde? Kao pre godinu dana? - ostavio je grub poljubac na njene usne. Obavila je ruke oko njegovog vrata I još strastvenije uzvratila.

- Ne možeš ni da zamisliš koliko zajedničkih stvari imamo. – „ali saznaćeš uskoro“- prošlo joj je kroz glavu. - Mislim da je to savršena ideja. - nasmejala mu se na usnama, kada je došla sebi.

---------------
Evo i mene.
Ćao ljudi.
Kao što sam i obećala, nova godina nam donosi i nove priče.

Ovo je samo jedna mala najava za ono što tek sledi. Družimo se sa novim pričama nakon praznika.

Marijola.