Njegov dodir

15.

Sedela je na ugaonoj u dnevnoj sobi, dok ju je Marko grlio.

-Hajde smiri se. Znaš da ne volim kad plačeš – rekao je i stegnuo je još jače.

-Užasan si u tešenju. ‐ čuli su ženski glas i pogledali u devojku plave kose do ramena, koja je na sebi imala crne trenerke I crnu majicu.

-Izvini, prekinula sam te. – šmrcnula je i pogledala u devojku. Tek sad je primetila da njen brat nije imao ništa od odeće gore. – Marija. – pružila je ruku. – Sestra od ovog probisveta. – malo se pribrala.

-O da, itekako je probisvet. – pogledala ga je pogledom punim ljubavi. – Jelena. – nasmejala se I rukovala se sa njom.

-Možemo li da popričamo? – pogledao je Jelenu.

-Naravno. Odmah se vraćamo.

-Biću na terasi. – rekla je Marija i ustala.

Izašla je i udahnula vazduh. Činilo joj se kao da je tek sada mogla da diše.  Dugo je tako gledala na grad i razmišljala.
Da li je Mihajlo u pravu? Da li je ona stvarno ispala kurva? Vucarala se sa Vojinom i išla na svaki njegov poziv. Varala je nekog, ko je mogao da da život za nju.

S druge strane, nedaleko od nje, Marko i Jelena su pričali.

-Šta se desilo? – pitala je kada su se vrata sobe zatvorila.

-Izgleda da je raskinula sa dečkom.

-Onim Vojinom? – znala je nešto kratko. Marko je bio vidno iznerviran kada je čuo, a kome će reći, ako ne svojoj omiljenoj ljubavnici, a imao je tri.

-Ne, ali mi se čini da je on razlog. Ne znam šta joj je uradio, ali kunem ti se, ako joj je samo dlaka sa glave zafalila ili joj zafali, ubiću ga. – iznervirano je rekao. – Znam da smo tek rešili sve, ali moram da te zamolim da odeš. Želim da budem sa njom. – izdahnula je i uhvatila ga za ruke.

-Možda  i dalje želim da te ubijem i možda sam i dalje ljuta na tebe, ali mislim da je bolje da ostanem. Mislim da bi joj prijalo da priča sa ženskom osobom o tome. A i želim da se uvučem svojoj novoj zaovi. – pokušavala je da se našali i uspelo joj je. Izmamila je Marku osmeh na lice.

-Divna si, ne zaboravi to. – privukao ju je u zagrljaj. – Hvala ti. – poljubio ju je.

-Znam. Uvek. – sad je ona bila ta koja je njega poljubila.

Ponovo je izdahnula. Sedela je i dalje na terasi. Rukama je pridržavala ćebence kojim se ogrnula. I dalje je razmišljala i preispitivala svoje odluke. Pažnju joj je odvukla poruka na telefonu.
Znala je sigurno da nije Mihajlo, jer je i sama videla sa koliko besa ju je gledao. Videla je i da joj je na kraju uputio pogled pun razočarenja i znala je da ga je izgubila, znala je da nema nazad.

-Radujem se našoj budućoj saradnji i jedva čekam da te vidim – pisalo je u poruci. Na sekundu se nasmejala, ali je iskulirala. Po prvi put nije želela da mu odgovori.

Osetila je prisustvo još jedne osobe i ubrzo se ispred njenih očiju se pojavila roze šolja na medvediće. Njena omiljena. Podigla je glavu i ugledala Jelenu. U rukama je držala dve šolje. Jedna koja je bila za nju i jedna za Mariju.

-Čaj od nane. Prijaće nam obema da se smirimo. – nasmejala se.

-Hvala. – uzela je šolju.

-Mogu li? – pokazala je na mesto na krevetu na kome je Marija sedela.

-Da, naravno. - pomerila se i napravila joj mesta, a zatim, kada je sela, prebacila ćebe preko njenih nogu.

-Izvini što sam vas prekinula. – rekla je u jednom trenutku i prekinula tišinu. Jelena nije htela da navaljuje i pustila je da sama krene da priča.

-Ne izvinjavaj se, ti si porodica. A i spasila si bratu život.

-Šta je uradio?

-Šta nije. Brat ti je jedan veliki debil i kreten, ali je lep.

-Izgleda da nam je to u genima. – obe su se nasmejala na to. – Gde je on?

-Eno ga peni u sobi. – otpila je malo čaja. – Rekla sam mu da nas ne uznemirava. Ako te svaki put teši kao malopre što je, onda teško tebi.

-A dobar je on.

-Znam, ali isto tako znam i koliko te voli i koliko si mu važna.

-Centar njegovog sveta. – slobodnom rukom je mahnula.  – Nekad imam osećaj da je zbog mene žrtvovao svoju sreću.

-Ti si nešto najvrednije što ima, nema veće sreće od toga. – nasmejala joj se toplo, majčinski.  – A i veruj, dobro je njemu. – zajedljivo je rekla.

-Mnogo je zasrao? – pogledala ju je.

-Da, ali pokušava da ispravi stvari. A sad pričaj, šta je taj dečko uradio.

-Nije on, ja sam. A on je to saznao.

-Koliko je loše? – pravila se da ne zna.

-Prevarila sam dečka sa kojim sam bila u vezi četiri godine, sa likom kog sam jedne kišne večeri upoznala u hotelu, dok sam čekala brata. I on je to saznao. – izdahnula je i nastavila. – Znaš, ne kajem se. Nisam se pokajala tad, nisam se pokajala ni kada se drugi put desilo. Ne kajem se ni sad. Svesno sam ušla u vezu, ako to može da se nazove tako, sa drugim muškarcem i ne kajem se. Onda je Mihajlo to saznao i raskinuli smo.

-Ako se ne kaješ i ako ti je bilo lepo, zašto plačeš? Mislim, nemoj pogrešno da me shvatiš, logično je da ćeš raskinuti sa njim, ako si u tom drugom liku pronašla nešto bolje.

-Plačem zbog reči koje mi je uputio. Svakako sam planirala da raskinem sa njim pre nego što se vrati u Kanadu i da mu prećutim Vojina, ali sad kad je sve saznao, nema nazad. Ali bole me reči. Rekao mi je da sam kurva. Da li sam kurva jer sam zavolela drugog? – Jelena je bila iznenađena rečima koje je čula. Savršeno je znala kako se Marija osećala jer je i sama bila na njenom mestu.

Ono što nijedna od njih dve nisu znala, bila je činjenica da je Marko od samog početka slušao njihov razgovor. Postale su svesne toga, tek kada su čule pad vaze, koju je slučajno oborio dok je besan krenuo da izađe iz stana.

-Sranje. – Marija je skočila. – Ubiće ga, moramo da ga zaustavimo.

Obe su krenule da trče ka njemu, ali je bilo kasno. Marko je već otišao. Pokušavale su da ga dobiju, ali nije se javljao.
Želeo je da pronađe kretena i ubije ga. Niko nije smeo da vređa njegovu sestru. Niko nije smeo da viče na njenu sestru. Besneo je. Jurcao je gradom, dok je pokušavao da stigne do njegovog stana. Ali nije ga našao.

------------
Kao što sam I obećala. Stigao je i novi nastavak.

Uživajte ❤️