Njegov dodir

3.

Mada je doručak prošao u najboljem redu, jedva je čekao da ostanu sami i da popričaju. Ništa mu nije bilo jasno. Imao je milion pitanja, ali nijedan odgovor. Osećao se iskorišćeno, a opet u isto vreme i zadovoljeno.

Imala je tremu. Htela je da mu kaže ko je ona, ali on joj nije dozvolio. To je validan izgovor. Bila je nervozna. Šetala je po sobi, dok je čekala da se pojavi. Sada, kada su znali ko su, bilo je lako da dođu do broja. Od kako joj je poslao poruku, da moraju da pričaju, osećala se krivom.
Krivom za onu noć, krivom za sinoć.
Nije joj mnogo trebalo da provali, šta bi on pomislio. Možda bi trebalo da popriča sa Markom. To joj je delovalo kao najbolja ideja. Uzela je telefon i zaputila se ka vratima. Ali kada ih je otvorila, ugledala je njega.

- Vojine. - sklonila se u stranu kako bi on ušao.

- Ideš negde?

- Mislila sam da prošetam. - zatvorila je vrata. Gledala je u njegova leđa i želela ga je. Želela je da ponovo noktima prođe po njegovoj koži.

- Šetaćeš kasnije. - pogledao ju je direktno u oči, a zatim bez pardona odmerio. - Slušam.

- Šta? - pravila se blesava.
- Ko si ti?

- Mislim da si to i sam shvatio.

- Zašto mi nisi rekla?

- Htela sam, jutros, ali ne razmišljam baš trezveno, kad stojiš go ispred mene. - pokušala je da se našali.

- Ozbiljan sam.

- I ja sam. Saznala sam sinoć ko si, kunem se.
- Nisi se raspitivala? Jer ja jesam. I bilo mi je čudno zašto nisam saznao ništa.

- Ne, nije me interesovalo. Zamišljala sam te drugačije i onda mi nije bilo bitno. Htela sam da što pre završimo posao i da više nikada ne sarađujem sa tobom. - prošla je pored njega i sela. - Jer budimo iskreni, zadavao si mi glavobolju, mesecima.

- Da, kao i ti meni. - seo je pored nje. Nije bio ljut na nju. Nije imao razloga da se ljuti.

- Čula sam sve najbolje o tebi, osim da se nadmeni kreten kad je u pitanju posao. Koliko god mi je imponovalo to što ću raditi sa tobom, lakše mi je bilo da ne znam ništa o tebi. Jer budimo iskreni, jesi nadmeni kreten.

- Samo sam profesionalan i znam šta želim od posla. A izluđivao sam te samo iz razloga, jer sam mislio da ćeš se konačno pojaviti na mojim vratima i oterati me u tri lepe. Želeo sam da znam sa kim imam posla.

- Ali si se ti na kraju pojavio na moja.

- Jasno mi je, zašto te je Marko zaposlio.

- Što se tiče toga, on je moja najveća podrška. - senka joj je prošla očima. Nije volela da priča o tome. - Pomagao mi je dok sam studirala ekonomiju, posle mi je pomagao na arhitekturi, da nije njega, ne bih bila ovde.

- Da, lepo je imati podršku. - licem mu je prošla tamna senka. Nije voleo da priča o tome.

- Ja, bila sam uzbuđena što ću raditi sa tobom. Mislim, ovo mi je bila idealna prilika da se dokažem.

- I dokazala si se. - našalio se. - U svakom pogledu. - odmerio ju je i nasmejao se.
- Nije smešno. - udarila ga je rukom u rame i sama se nasmejala na to.

- Pored toga što si me iskoristila za posao, iskoristila si me i odvela u krevet. - i dalje se smeškao.

- A je l'? A ti, mali, slatki cvetić, nisi mogao da odoliš. Opirao se i na kraju popustio. - kezila se dok je bila okrenuta ka njemu.

- Šta ćeš, bio sam nemoćan da ti odolim. - stavio je kosu iza njenog uveta. - Cvetiću. - nasmejao se i približio joj se, a zatim ostavio nežan poljubac na njene usne.

- Oprosti mi na tome. - prošaputala ja na usnama.

- Moraš da nađeš način i da me odljutiš. - poljubio ju je još jednom. - Ali ne sad, večeras. Sad moram da idem.

- Gde ćeš?

- Moram da završim nešto. - ustao je i krenuo da izađe.

- Ja sam zauzeta večeras. - trebalo je da se nađe sa Teodorom.

- Zvaću te onda. - rekao je i izašao.

Nije je pozvao. Kat - kad bi se čuli, ali od tog dana se nisu videli. Ona nije navaljivala, a on? Pa on je nije ni pitao. Zatrpavao je sebe poslom. Jurio je da završi sve, kako bi mogao da ode. Italija ga je čekala. Ali ona to nije znala. Nije mogao da joj kaže.

Iz nekog razloga, uvukla mu se pod kožu. A to ga je plašilo. Nije bio spreman za vezu. Ne, kad je znao da će otići. Nije želeo da joj daje lažnu nadu i da na kraju ona bude povređena. Pa Marko bi ga ubio. Zato je želeo da se drži po strani.

- Zamišljena si. - Marko ju je trgao iz razmišljanja. Podigla je glavu, pogledala ga jedan duži trenutak, a zatim nevoljno izdahnula.

- Prevarila sam ga. - ponovo je pogledala u plafon.

- Pa? Nije ti prvi put. - Marijin dečko je već neko vreme van države.

- Ovaj put je drugačije. - ponovo je podigao pogled sa laptopa i pogledao u svoju sestru. Sada je on bio taj koji je izdahnuo, a zatim poklopio laptop i ustao sa fotelje i seo na krevet pored nje.

- Slušam.

- Nisam ti sve rekla. Pre godinu dana, kada sam te čekala u hotelu, upoznala sam nekog.

- Sećam se toga. Tada si prvi put prevarila Mihajla.

- Da... - zamišljeno je rekla. Rado se sećala tog kišnog dana. - Mislim da je jedan od razloga što nisam želela da tom famoznom strancu kažem ime, baš iz tog razloga. Da ne dođe nekako do Mihajla. - Grizla me je savest tad, mnogo, ali su mi misli često lutale ka strancu. Projekat oko hotela mi je držao misli, znaš to, zar ne?

- Da, znam. Kakve veze to ima sa ovim sad?

- Srela sam ga ponovo. - pogledala je svog brata. Marko je sa zanimanjem gledao u svoju sestru.

Tada, tog kišnog dana, prvi put je poželela da poljubi usne drugog muškarca i uradila je to. Te večeri, po prvi put je želela da Mihajlo nije njen deo života. Ali želela je da zaboravi. Morala je da zaboravi. On je bio od onih momaka koji se retko nalaze. Volela ga je, ne može da kaže da nije, ali imala je osećaj da joj fali nešto. I još uvek ima taj osećaj.

- I?

- I ponovo se desilo isto. Kao onda.

- Šta je loše tu?

- Ne kajem se, ponovo. I uradila bih to ponovo.

- Šta je problem?

- Zar nije očigledno? Mihajlo?

- Ostavi ga i budi sa tim likom. - rekao je kao da je to očigledan sled okolnosti.

- Mislim da on ne želi da bude sa mnom.

- Zašto? Ko je on uopšte?

- Zato što se nismo videli nakon onog događaja u hotelu. Čuli smo se par puta, ali nismo se videli.

- Smuvaj ga. Opet pitam, ko je on?

- To je drugi problem. - počešala se po glavi. - To je Vojin.

- Vojin arhitekta? - pogledao ju je zbunjeno.

- Da..

- Nemoj da raskineš sa Mihajlom. - ustao je sa kreveta i krenuo ka vratima. - Hoćeš sok? - ne čekajući da da odgovor, izašao je iz sobe i ostavio ju je samo sa svojim mislima.