Njegov dodir

5.

Negde u pozadini, čula je telefon kako zvoni. Otvorila je oči i videla da se nalazi u nepoznatoj sobi. Setila se Vojina i ustala.
Našla je telefon na stolu i ugledala Mihajlovo ime. Krivica ju je obuzela. Izdahnula je i pogledala u Vojina koji je spavao, bar je mislila da spava. Uzela je telefon i krenula ka kupatilu.

- Halo. - javila se.

- Dobro, gde si ti ceo dan?

- Radila sam. - rekla je i pogledala u ogledalo. Bila je raščupana. - Da li je sve u redu? - zevnula je.

- Da, samo sam hteo da te čujem.

- Mihajlo. - udaljila je telefon i pogledala koliko je sati. - Pet ujutru je.

- Probudio sam te, zar ne?

- Da.

- Izvini, nisam namerno. Samo, zabrinuo sam se, nije te bilo ceo dan.

- Izvini, imala sam previše posla, nisam stigla da se javim.

- U redu je. Spavaj sad. Zvaću te sutra.

- Laku noć.

- Laku noć. Volim te.

- Volim i ja tebe. - prvi put, posle četiri godine veze, nije bila sigurna da je to tačno. Prekinula je vezu i izašla iz kupatila.

Mihajla je upoznala kada je studirala ekonomiju. Nakon par godina poznanstva, njihovo prijateljstvo je preraslo u vezi. Bio je izuzetno pažljiv i dobar prema njoj. Volela ga je. Ali problem je bila daljina. Zbog posla je morao da se odseli. Svim silama su pokušavali da održe vezu, ali Marija je već neko vreme videla da to nije to. A nakon Vojina, bila je sigurna da postoji neki problem.

Polako je izašla iz kupatila i videla Vojina kako spava. Izdahnula je, a zatim tihim korakom krenula ka krevetu. Legla je i trenutak kasnije, Vojin je obavio ruku preko njenog dela.

- Da li je sve u redu? - prošaputao je. Tada je bila sigurna da nije spavao. Verovatno je i njega probudio telefon.

- Da.

- Koliko je sati?

- Pet.

- Prelepo. - rekao je.

Nije mu mnogo trebalo da prstima krene da istražuje njeno telo. Ruka mu je neko vreme bila na njenim grudima, koje je mesio, a zatim je spustio ruku dole. Udom je boo njenu zadnjicu, a onda je bez ikakve najave ušao u nju. Nije se opirala.

- Ovo će biti brzo. - prošaputao je i ostavio nežni poljubac na njeno rame.

Grubo je ulazio u nju, dok je ispuštala tihe izdahe. Prijalo joj je. Želela je još. Nije htela da se završi.
Izašao je iz nje, i na trenutak je osetila prazninu. Ispravio se, a zatim je jednu njenu nogu prebacio preko ramena i zakucao se u nju. Nemilosrdno je ulazio u nju, dok je ona grebla njegova leđa.

- Dobro jutro. - rekao je i zagrlio ju je.

- Dobro jutro. - rekla je i nasmejala se.

Ignorisao je sumnju koja ga je izjedala. Poziv u pet ujutru nije bio ništa, bio je siguran u to. Sumnjao je da krije nešto od njega, a nije želeo da pita. Nije želeo da zna.

Milovao ju je po kosi, dok je ona spavala. Slušao ju je kako diše. Ležala je na leđima, dok je njena duga kosa bila rasuta svuda po jastuku. Glavom je bila okrenuta ka njemu.  Delovala mu je tako krhko i nežno, na prvi pogled. Ali onda, kao da u seksu proradi neka druga ona. Razoružala bi ga svaki put. To mu se sviđalo kod nje.

Dugo vremena je ostao i gledao u njeno usnulo lice. Pogled mu je odlutao ka njenim grudima. Gledao je kako se pomerao gore - dole dok je spavala. Divio im se. Bile su prelepe. Tako stvorene za njegove dodire.
Pogledao je na sat i video da je pola 7 ujutru. Morao je da krene, ali nije želeo da je budi. Ostavio je nežan poljubac na njeno čelo i krenuo ka kupatilu.

Nakon tuširanja, na brzinu se spremio i još jednom pogledao u nju, a zatim tiho izašao iz sobe, a da je ne probudi.

Jutro je dočekala sama, kao on onog dana. Nevoljno se protegla i pogledom prešla po sobi. Sećanja su krenula da joj se vraćaju i to joj je izmamilo osmeh.
Na brzinu se istuširala, i izašla iz sobe.

- Dobro jutro. - nasmejala se devojci sa recepcije i pružila karticu.

- Dobro jutro. - rekla je. - Gospodin je platio sve. - dodala je.

- Hvala vam. Kad je otišao?

- Malo pre vas.

- U redu. Hvala još jednom. Prijatno. - rekla je i napustila hotel.

Sedela je u svojoj najdražoj pekari i doručkovala kiflu sa kremom, kada joj je telefon zazvonio. Izvadila je telefon iz torbice i ugledala Markovo ime. Prevrnula je očima i javila se.

- Jutro bato. - rekla je I zagrlila malo kifle.

- Gde si?

- U pekari, jedem.

- Prijatno. Opet si bila sa njim?

Doručak u pekari je značio jedno, imala je vatreni seks. Ni sama nije znala kako je to zaključio, ali bio je u pravu.

- Da.

- Dolaziš do mene posle?

- Samo da završim doručak i dolazim kod tebe.

- Vidimo se onda. - rekao je I prekinuo vezu.

Okrenuo se stolicom i pogledao kroz prozor na park u kome su ljudi užurbano koračali. Bio je prelep dan. Svako od njih je bio u nekom svom svetu, razmišljajući o svojim problemima.
Njegov problem je bila njegova sestra.

Trudio se da bude uvek tu za nju i zna da mu je ona zahvalna na tome.
Ali plašio se za nju. Mihajla nikada nije video kao svog budućeg zeta, nikada mu nisu išli zajedno, ali ju je ipak podržao u tome.
S druge strane, tu je bio Vojin. Nije mu se svideo taj njihov odnos, jer zna, da bi je on samo povredio.
Ali, neće se mešati, jer bi ga njena ljutnja ubila. A on nije želeo to.

-------
I evo ga nastavak kao što sam I obećala. Uživajte.