Njegov dodir

26.

- Ispljuni. – rekao je nakon dva dana.

- Ne razumem.

- Reci šta te muči. – primetio je da je već dva dana u svojim mislima.

Nakon one noći, sve češće je bio u njenim mislima. Razmišljala je o snovima. Imala je razne fantazije o njima dvoma. Ali, od te noći, on je spavao u njenom krevetu.

Izdahnula je i spustila viljušku. – Sanjala sam te. Tačnije, sanjam te već neko vreme.

- Šta si sanjala? – pitao ju je, a zatim i on uradio isto.

- Nas dvoje. U krevetu. Snovi mi deluju tako stvarno. – nije mogla da ga pogleda. – Ja u haljini, koja te dočekujem da se vratiš sa posla. Ti, dok me gledaš u ogledalu dok me uzimaš. – iznenađeno je gledao u nju. Podigla je pogled ka njemu i videla iskru u njegovim očima. – Znam da je ovo čudno, ali snovi me proganjaju već neko vreme.

- Hoćeš da mi kažeš da si se setila našeg seksa? – nasmejao se.

- Ono se stvarno desilo?

- Reci mi šta si sanjala. – krenula je da mu opisuje san od pre dve noći.

- Da, draga, to se stvarno desilo. – nasmejao se.

- Pobogu, šta smo radili?

- Jebali se. – slegnuo je ramenima i nastavio da jede. Onda je pogledao ka njoj. – Znaš, mislio sam da ćeš se prvo setiti nas kako šetamo Milanom ili neke druge situacije, ali ne, ti si se setila našeg seksualnog života. – ovo ga je zabavljalo. – Znao sam da se ne zaboravljam. Znao sam da sam najbolji. Hvala Cvetiću. – zadirkivao ju je.

- Nije smešno. Zbog tih snova želim da te zaskočim.

- Hoćeš da kažeš da si zbog tih snova napaljena?

- Opet on. – sada je i sama krenula da se smeje. – Nećemo voditi ovaj razgovor.

- Ali zašto? Dobro nam ide. – nakezio se.

- Zezaš me.

- Ne draga, samo iznosim činjenice. Čim ti se oporavi noga, tvoji snovi će postati java. – namignuo joj je. – Hajde jedi sad. – rekao je i nastavio sa doručkom. Osećala je da crveni. – Zakasnićemo na pregled.

- Evo.

Vozili su se ka lekaru, kada ju je glava zabolela.

- Stani! – viknula je. – Moram da izađem.

Vojin je uplašeno stao, a zatim dao sva četiri žmigavca. Pomogao joj je da izađe iz auta.

- Da li si dobro? – gledao je kako se drži glavu.

- Boli me, mnogo.

- Dođi. Gde su ti tablete?

- Ja...

Odjednom su krenuli flesbekovi.

Marija je uletela u stanicu i pogledom tražila svog brata. Odahnula je kada ga je videla. Gornja usnica mu je bila rascepana, a desno oko modro. Želela je da ga ubije. Prišla mu je i uletela u zagrljaj.

- Molim te nemoj više da se biješ. – onda je pogledala iza njega i ugledala Vojina modrog oka. – Da li ste normalni?! – dreknula je i prišla mu. – Šta ste uradili to? – nežno je rukom prešla po njegovom oko, a zatim ga zagrlila.

- Za tebe i na kraj sveta, cvetiću.

- Sa kim ste se pobogu pobili? Nadam se da nije ono što mislim.

- Khm. – neko se nakašljao iza njenih leđa. Znala je ko je u pitanju. Izdahnula je i okrenula se ka njemu.

Ni on nije bio ništa bolji od ovde dvojice. Jedan dug trenutak je odmeravao nju i Vojina, a zatim joj uputio jedan zajedljiv pogled, pun gađenja, okrenuo se i otišao. Izdahnula je i ponovo zagrlila svog brata.

- Zaboravila sam da pitam. – progovorila je kada su se zaustavili ispred njene zgrade.

- Pitaj. – okrenuo se ka njoj. Leva ruka mu je bila na volanu, dok je druga mirovala na njenoj butini.

- Ko je kopija? – grleno se nasmejao na njeno pitanje. To ju je zanimalo od trenutka kada ju je ugledala sinoć kako izgubljeno hoda.

- Poznanica.

- Poznanica?

- Da, upoznao sam je na nekoj proslavi pre par meseci. Vidimo se povremeno i to je sve.

- Tebi je baš prešlo u naviku da kupiš devojke. – zajedljivo je rekla.

- Ljubomorna?

- Više radoznala. – vraški je bila ljubomorna. – Zašto se nisi javio, da si došao?

- Nisam znao da li želiš da me vidiš.

- Želim. – nasmejala se.

Sklonio je ruku za volana, a zatim je nežno uhvatio za glavu i približio joj se. Ostavio je nežan poljubac na njene usne.

- Pa onda, vidimo se. – prošaputao je na njenim usnama.

- Vidimo se. – rekla je, poljubila ga još jednom I izašla iz auta.

Sačekala je da ode, a zatim se ugrizla za donju usnicu i radosno ciknula.

Zavrtela se oko svoje ose i ušla u zgradu.

- Ko je kopija? Kako se zove?– jedva je uspela da izusti.

- Kopija? – zbunjeno ju je pitao. Taman je krenula da mu odgovori, kada joj se prikazalo sledeće sećanje.

Imala je tremu. Htela je da mu kaže ko je ona, ali on joj nije dozvolio. To je validan izgovor. Bila je nervozna. Šetala je po sobi, dok je čekala da se pojavi. Sada, kada su znali ko su, bilo je lako da dođu do broja. Od kako joj je poslao poruku, da moraju da pričaju, osećala se krivom.

Krivom za onu noć, krivom za sinoć.

Nije joj mnogo trebalo da provali, šta bi on pomislio. Možda bi trebalo da popriča sa Markom. To joj je delovalo kao najbolja ideja. Uzela je telefon i zaputila se ka vratima. Ali kada ih je otvorila, ugledala je njega.

- Vojine. – sklonila se u stranu kako bi on ušao.

- Ideš negde?

- Mislila sam da prošetam. – zatvorila je vrata. Gledala je u njegova leđa i želela ga je. Želela je da ponovo noktima prođe po njegovoj koži.

- Šetaćeš kasnije. – pogledao ju je direktno u oči, a zatim bez pardona odmerio. – Slušam.

- Šta? – pravila se blesava.

- Ko si ti?

- Mislim da si to i sam shvatio.

- Zašto mi nisi rekla?

- Htela sam, jutros, ali ne razmišljam baš trezveno, kad stojiš go ispred mene. – pokušala je da se našali.

- Ozbiljan sam.

- I ja sam. Saznala sam sinoć ko si, kunem se.

- Nisi se raspitivala? Jer ja jesam. I bilo mi je čudno zašto nisam saznao ništa.

- Ne, nije me interesovalo. Zamišljala sam te drugačije i onda mi nije bilo bitno. Htela sam da što pre završimo posao i da više nikada ne sarađujem sa tobom. – prošla je pored njega i sela. – Jer budimo iskreni, zadavao si mi glavobolju, mesecima.

Da, kao i ti meni. – seo je pored nje.

- Ja... – suze su joj se napunile suzama, trenutak pre nego što se obesila oko njegovog vrata. – Setila sam se. – krenula je da plače.

- O Bože, hvala ti. – rekao je i zagrlio je.

- Gde su mi štake? – rekla je kada jee sela u auto.

- Nisi ih imala. – pogledao je i video da se nalaze na zadnjem sedištu. – Pozadi su.

- Kasnimo, hajde.

Nakon što im je doktor rekao da je sve u redu, uputili su se ka domu. Njihovom domu.