Njegov dodir

16.

Marko je bio jedan od najpoželjnijih neženja u Beogradu. Sve devojke su mislile da će njegova izabranica, njegova buduća supruga, biti najsrećnija na svetu. Oduvek je kružila priča kako se ophodi prema svojoj mlađoj sestri i devojke su prosto padale na to.

Uz to je bogat. Nasledio je bogatstvo koje su mu roditelji ostavili, proširio je posao koji su njegovi roditelji započeli, ali njega ništa od toga nije interesovalo. Jedino šta mu je bilo bitno, je da njegova sestra bude srećna.

Trudio se da Marija ne sazna za njegove kombinacije i uspevalo mu je u tome. Naravno da je čula priče kako je ženskaroš i naravno da ju je to nerviralo ko njega, ali on je bio njen brat, njen zaštitnik i njena zenica oka. Centar njenog sveta.

Ali postojala je jedna devojka zbog koje je žrtvovao svoj bludni život, a to je bila ona. Jelena.

U isto vreme je imao tri devojke sa kojima se viđao. Jelenu, Danicu i Nevenu. Naravno da nijedna od njih nije znala za ovu drugu. Ali Jelena se od samog početka izdvajala. Dok Danica i Nevena, osim lepote i tela, nisu imale šta da mu ponude, Jelena se izdvajala, kao i u moru drugih.

Inteligentna, mlada doktorka, plave kose, sa kojom je mogao o svemu da priča, isticala se u moru drugih.

Jedina koja ga je postavila na svoje mesto i jedina, koja ga je oterala do đavola. Naravno da je pala na njegov šarm još prvog trenutka, kada ga je ugledala na vratima njene kancelarije. Ali nije želela da poklekne. Nije smela, jer, pa bila je verena.

Bila mu je zabranjena i to ga je palilo. Zato je i razumeo Vojina. Zato je i podržavao svoju sestru. Oblitao je oko Jelena kao kobac, ne bi li je osvojio i na kraju je uspeo u tome. Predala mu se. Sve češće je provodio vreme sa njom, zanemarivao je ostale i tada shvatio da nije samo ona pala. I on je pao.

Onda je čuo da je raskinula veridbu i sve je postalo drugačije.

- Koja je priča sa tobom i mojim bratom? – pitala je Marija. Nakon nekog vremena su odustale od ideje da dobiju Marka, jer je bilo sigurno da se neće javiti na telefon.

- Pobio se sa nekim, bila je neka masovna tuča. – započela je. – Pošto radim privatno i na kliničkom, jedan naš zajednički prijatelj me je pozvao da im saniram povrede.

- Sećam se toga. Bio je modar. Želela sam još više da ga unakazim tad.

- Veruj i ja, obojicu. – nasmejale su se. – Nakon toga je krenuo često da me posećuje, dolazio je sa nekim glupim izgovorima i na kraju sam mu rekla da sam verena.

- Ti si verena?

- Pa bila sam tad, više nisam. – zamislila se. – Borila sam se sa sobom da ne padnem na njega i na kraju sam pala. Krenuli smo da se viđamo. Znala sam kakve priče kruže o njemu, ali nije me bilo briga. Posle pola godine sam ostavila verenika. Ja, ljubomorna sam na tebe. – i bila je. – Nisi ni svesna koja si srećnica kad je on u pitanju. Mene moja braća nisu podržala u odluci, a on tebe bezuslovno podržava u svemu. Ubio bi za tebe.

- Žao mi je. – tužno je rekla.

- Nema potrebe. U dobrim smo odnosima, samo mi je krivo jer me nisu podržali. Počela sam da se vezujem za tvog brata, onda je on shvatio da se vezuje za mene i ostavio me. Rekao je da mu ja nisam potrebna, da mu više ne prijam i ostavio me.

- Šta se onda desilo?

- Onda sam ga oterala u tri lepe. Izdrala se, došla da ga zadavim. Posvađali smo se, prosto, napravila sam haos, stavila ga na svoje mesto. Onda me je poljubio. Krenuo da me svlači i onda si došla ti. – rekla je u šali i osmehom na licu.

- Izvini što sam te sprečila da mi ubiješ brata.

- Ne, brini, biće prilike za to. – prihvatila je šalu.