Njegov dodir

13.

Sa ushićenjem se spremala za sastanak. Svoju dugu kosu je vezala u visoki rep, a lice joj je krasila blaga šminka, koja joj nije ni bila potrebna.
Na sebi je imala usku haljinu, kraljevsko plave boje. Isticala je njenu vitku figuru i velike grudi.
Stavila je svoj omiljeni parfem I obula svoje omiljene štikle.
Spakovala je sve što joj je bilo potrebno i uputila se na sastanak sa Vojinom.

On je, rekla bih, bio još više uzbuđen od nje. Jedva je čekao da joj kaže da će raditi zajedno. Crne pantalone i plava košulja, na njemu su bile kao salivene. Izgledao je kao lik iz časopisa.
Stavio je sat na ruku i krenuo ka vratima. Imao je dobru prognozu i bio je sto posto siguran da će sastanak biti uspešan.

Stigao je par minuta pre nje, što mu je dalo priliku da je osmotri. Gledao je u nju, kako samouvereno korača ka njemu. Imala je prelep osmeh na licu, koji je jasno isticao njen blistavo bele zube. Koliko je lepa, prošlo mu je kroz glavu.

-Gospođice Krstić. – pružio je ruku.

-Gospodine Markoviću. – uzvratila je i on ju je brže bolje privukao ka sebi i spustio jedan poljubac na njen obraz. – Izgledaš prelepo.

-Ni ti nisi loš.

-Kako si danas?

-Dobro, ti?

Njihov neobavezni razgovor je prekinuo konobar koji je doneo hranu, koju su malo pre toga poručili.

-Prijatno. – prvi je rekao.

-Hvala, takođe.

Nakon ukusnog ručka, pogledala ga je I rekla – O kakvom poslu je reč?

-Pogledao sam tvoj CV. Zašto mi nisi rekla? Zaposlio bih te odmah.

-Kakav CV? – bila je zbunjena.

-Za posao. Video sam da si poslala CV za mesto pejzažnog arhitekte.

-Ali nisam poslala nikakav CV. – Onda joj je kroz glavu prošao Markom. – Ubiću ga. Verovatno je moj brat poslao umesto mene. Žao mi je, ali ne mogu da radim sa tobom.

-Zašto ne?

-Zbog naše situacije, možda? – žarko je želela da radi sa njim, jer joj je to bila idealna prilika.

-Ali u firmi niko ne zna ništa o nama.

-Ne želim da se zaposlim preko veze.

-Ali nije preko veze. Sviđa mi se tvoj rad. – stvarno je to mislio. – Gledaj. Možda često imamo sukobe mišljenja, kada je posao u pitanju, ali ti si jedna jako talentovana devojka i stvarno bih voleo da budeš u mom timu. Mlada si, ovo ti je idealna prilika. – znala je i sama da joj je to bila idealna prilika.

-Ne kažeš sve ovo, samo zato što želiš da me jebeš?

-Ima i toga, tamo bi mi bila na dohvatu ruke, ali stvarno mislim to. Molim te pristani.

-Bićeš fin? – nasmejala se.

-Kao i uvek. – nakezio se.

-Onda imamo dogovor. Pristajem.

-Dobro došla u tim. – podigao je čašu.

-Bolje te našla. – uzvratila je.

Taman su krenuli da nazdrave, kada su se na vratima restorana pojavila dva poznata lika. Marijin brat i dečko.

Marko je na sebi imao crno odelo, dok je Mihajlo bio u krem pantalonama i beloj košulji. Nosio je crne naočare da bi pokrio podočnjake od sinoć.

Marko ih je prvi ugledao i krenuo ka njima.

A Mihajlo? Mihajlo je stiskao pesnice, boreći se sa sobom i svojim mislima. Želeo je da ga nabode u glavu i skine mu taj kez sa lica.

-Sestrice. Vojine. – upitno je pogledao u svoju sestru I pružio ruku Vojinu. Zatim je zagrlio Mariju.

-Zdravo. – Mihajlo je rekao, a zatim uradio isto što i Marko.

-Pridružite nam se. – Vojin je rekao. – Imamo razlog za slavlje. – dodao je. – Konobar. – podigao je ruku u pravcu konobara.

-O čemu se radi? – Mihajlo je pitao.

-Pristala sam da radim kod Vojina u firmi. – ciknula je. – Hvala ti što si poslao CV umesto mene. – rekla je bratu.

-Uvek sestrice i čestitam. – zagrlio ju je.

-Čestitke i od mene. Tako sam ponosan na tebe. – Mihajlo je zajedljivo rekao.

Ujutru kada se probudio, Danica, plavuša od sinoć, je spavala pored njega. U početku nije znao ko je ona, ali sećanja su počela da se vraćaju I setio se svega.
Setio se saznanja da ga Marija vara. Setio se i kako je reagovao.
Ljutnja i bes su ponovo počeli da se vraćaju i zato je nazvao Marka. Ljutilo ga je I to što nije bilo poruke od Marije.

Onda ih je ugledao. Nasmejane u restoranu. Nazdravljali su. Bio je besan. Želeo je da ga zaskoči u sred restorana i ubije od batina. On je dodirnuo njegovu devojku. On je spavao sa njegovom devojku. Uzeo mu je ono, što je smatrao najvrednijim. 
Borio se sa sobom da ne napravi neki problem i činilo mu se kao da mu je dobro išlo.
Krišom ga je posmatrao i odmeravao i odjednom je postao ljubomoran. Bio je ljubomoran na sve što je Vojin donosio. Želeo je da izgleda kao on. Želeo je da ima kosu kao on. I želeo je da ga Marija ponovo gleda, kao što gleda Vojina.
Kidao se u sebi na milion delova. Srce mu je bilo slomljeno i nije imao blage veze kako da ga sastavi.

U sebi je razmišljao o svim mogućim rešenjima koje je mogao imati. Ali jedino koje mu je delovalo kao najbolje, je odlazak. A otići će. Sa ili bez Marije.