Njegov dodir

20.

- Pazi se. – rekla je. - Oblači se i jedi. – zagrlila ga je.

- Pobogu Marija nisam dete. – Marko je prevrnuo očima i nasmejao se.

- Brinem.

- Sestro, gazim četvrtu deceniju života, umem da se staram o sebi.

- Ne, ne umeš. – Jelena je rekla kroz osmeh. – Ne brini, ja sam tu. – zagrlila je Mariju. – Odmori se tamo i uživaj. I javljaj se.

- Hoću. Vi takođe. – ponovo je prišla bratu. – Jedan poziv, zapamti.

- Jedan poziv. – pogledao je u Vojina. – Čuvaj je tamo i ne daj joj da drami bespotrebno.

- Ne brini, u sigurnim je rukama.

- Osećam se kao dete pored nje. Dete koje prvi put ostaje samo kod kuće. – Taman je krenula nešto da kaže, kada su čuli poziv za njihov let.

Pozdravili su se još jednom i krenuli. Borila se sa sobom da ne zaplače. Markove oči su zasuzile na trenutak. Bio je ovo prvi put da se odvajaju na duže vreme i nije znao kako da se ponaša. Nije znao kako da reaguje.

Sačekao je da polete, a onda je zajedno sa svojom devojkom krenuo ka izlazu sa aerodroma. Da mu onog dana nije odbrusila i postavila ga na mesto, verovatno bi i dalje bio sam. Leteo bi u oblacima i kurvao se. Ali sada je imao nju. Devojku, koja je zbog njega ostavila sve. A za uzvrat je tražila, samo da je voli. I voleo ju je.

- Ne brini, biće ona dobro. – zagrlila ga je.

- Ceo svoj život sam posvetio njoj i da je izvedem na pravi put.

- I uspeo si u tome. Hajde, čistim ručak. – podigla se na prste i poljubila ga, a zatim ga uhvatila za ruku i povela kao autu.

Naredne dane je provodila smarajući se u stanu. Vojin je radio, a ona je bila na odmoru. Cilj je bio da se par dana privikne na novo okruženje, a onda bi joj on našao neki posao koji bi joj okupirao misli. Znao je koliko joj nedostaje brat. Bilo mu je neverovatno to, koliko su povezani. Trudio se da razume, ali šta je on znao. Bio je dete koje je odraslo pored bake koja mu je pružila neizmernu ljubav. Imao je starijeg brata, kog nije bilo briga za njega. Roditelje takođe.

Zapravo, majku nije nikada upoznao. Umrla je malo nakon njegovog rođenja. Otac se u početku starao o njemu, ali ubrzo je svu brigu o Vojinu prepustio svojoj majci, a Vojinovoj baki. Vojin je uvek mislio da su ga otac i brat krivili za smrt njegove majke. Jer, da se on nije rodio, ona bi možda sada bila živa.

Ujutru se probudila bez njega. Prošlo je nedelju dana od kako su došli u Milano.

Sela je u krevet i protegla ruke, a zatim ustala. Pomerila je zavese sa prozora i dozvolila da se svetlost sunčevih zraka probije kroz staklo prozora i osvetli sobu. Zatim je prišla ormaru i izvukla jednu Vojinovu majicu, na brzinu je obukla i izašla iz sobe.

Nakon tuširanja, zaputila se u kuhinju. Pogledala je u sat koji se nalazio na zidu dnevne sobe, bilo je malo više od devet časova ujutru.

Skuvala je sebi kafu i taman krenula da sprema doručak, kada je čula zvono na vratima. Izdahnula je i planirala da iskulira, kada se zvono ponovo oglasilo. Nije očekivala nikoga.

Ostavila kafu i krenula da otvori.

Na vratima je bila sitna brineta, sa krupnim očima. Zbunjeno su gledale jedna u drugu. Brineta je gledala u Mariju zbog odeće koju je nosila, a Marija? Pa Mariju je samo zanimalo ko je devojka koja je došla kod njenog dečka.

- Kako mogu da ti pomognem? – pitala je Marija na engleskom. – Tražiš nekog? – malo drsko je rekla. Želela je da obeleži svoju teoriju.

- Da. Da li je Vojin tu?

- Ne. Ko si ti?

- Njegova devojka. Ko si ti? – brineta je otrovno rekla.

- Devojka? – Marija je prekrstila ruke i podigla jednu obrvu. – Slušaj slatkice, to što si imala seks sa mojim dečkom, ne znači da si mu devojka. – ako je u nešto bila sigurna, to je bila Vojinova vernost.

- Dečko?

- Da slatkice. – nasmejala se i pokazala svoje blistavo bele zube.

Brineta je krenula nešto da kaže, ali su čule ženski smeh i Vojina koji je pričao nešto. Ubrzo su ispred njih stajali Vojin i Bella.

Vojin je pogledao u devojku, pa u Bellu i pitao je. – Ko je ovo beše?

- Tvoj seks na jedno veče. – prošaputala je.

- Marija? – nesigurno je prišao i obavio ruku oko njenog struka. – Ko je ovo?

- Tvoja devojka očigledno. – Marija je rekla. – Zašto ne bismo ušli svi unutra? – nasmjela se i krenula nazad u stan. – Ćao Bella. – rekla je nakon par sekundi. Bila je smirena i Vojina je plašila njena smirenost.

Ušli su u stan i Bella je zatvorila vrata.

- Ko si ti? – Vojin je direktno pitao devojku.

- Amina.

- Tako je. – setio se. Zbunjeno je pogledao u Bellu.

- Čula sam da si u gradu i došla da te vidim. Nisi me zvao od onog dana i želela sam da proverim da li je među nama sve u redu.

- Ne bih da zvučim bezobrazno, ali zašto bih te zvao?

- Bilo nam je lepo. – nervozno je rekla. Svideo joj se, mnogo. Ali nestao je.

- Amna.. – Vojin je krenuo.

- Amina. – Marija se nadovezala. Njoj je ovo bilo zabavno.

- Uživaš je l' da? – Bella ju je u sekundi provalila.

- Ne možeš ni da zamisliš koliko. Kafa, može? – nesmejala joj se.

- Može.

- Ostajete na doručku? – ćaskala je sa Bellom ne obazirajući se na devojku koja je sve to slušala i Vojina koji nije znao kako da se ponaša.

- Da. – Bella je dodala.

- Onda idem da nam spremim doručak. Ljubavi, rešićeš ovo?

- Amna je na odlasku upravo. – Vojin je rekao. – I da, evo doručka. – pružio je Mariji kesu.

- Njami. – uzela je kesu od Vojina i ostavila sočan poljubac na njegove usne. – Amina dragi, Amina.

Bio je svestan da će ga ona odvesti do groba.

- Bella, isprati Aminu. – jednostavno je rekao.

- U redu. Hajedmo.

- Ali... – Amina je krenula,

- Biću u kuhinji. – Marija je rekla i krenula ka kuhinji.

Vojin je izdahnuo i krenuo ka njom.

- Kunem ti se, ubićeš me. – rekao je.

- Dragi, još uvek nisam ni krenula. – nasmejala mu se. – Pričaćemo kasnije, još uvek nisam ni kafu popila. – frknula je nezadoljno i otpila kafu.

- Nikad nisam bio sa ovo devojkom, bar nismo bili u vezi.

- Verujem ti. Imao si žene pre mene, to je normalno. – stala je ispred njega. – Ali sam svakako uživala u ovoj predstavi.

- Volim te. I jednog dana, vrlo brzo, oženiću te. - poljubio ju je.

- Gledaj Amina. – Bella je rekla ispred vrata. – Ne radi ovo. Lepa si, naći ćeš već drugog. Vojina prepusti Mariji. Nemoj više da dolaziš, Marija je tempirana bomba, nikad nećeš znati kako će da reaguje i kada će da eksplodira.

Divila se Mariji. Bila je jedna od najlepših devojaka koje je ona videla. Ako ne i najlepša. Vojin je bio srećnik.

Marija je bila besna kada ju je prvog dana zatekla u njihovom stanu. Bila je ljuta i kada je shvatila da ona i Vojin provode po ceo dan zajedno. Onda je saznala da Bella voli žene. Od tada su postale dobre prijateljice. Često su sprdale Vojina i obe su uživale u tome.