Njegov dodir

12.

Ulepršala je u stan poput malog deteta i uputila se ka kupatilu. Blistav osmeh joj je krasio lice, dok se prisećala prošle noći i vatrenog seksa koji je imala.
Vojin je bio kao mašina. I bila je sigurna da je izvlačio najgore iz nje.

Nije volela da upoređuje, ali seks sa Mihajlom je bio ništa, u poređenju sa onim što joj je Vojin pružao. Plamen i vatra su bili opipljivi u vazduhu, a strast i povezanost vidljivi.
To nije osećala sa Mihajlom i to ju je bolelo.
Mogla je da ih zamisli ovde u tuš kabini. Ludila je zbog količine misli koja joj se motala po glavi. Bila je prava mala uspaljenica. Ni sama nije znala šta joj se dešava.

I u tim svojim mislima, bila je nesvesna svega što se dešava. Bila je nesvesna da je njen  dečko video sve to. Bila je nesvesna da će se sve promeniti.

Na sastanku sa bratom i marketing firmom, je odsutno vrtela olovku koja joj se nalazila u rukama. Sa blesavim osmehom na licu, bila je na sedmom nebu, maštajući.

- Zemlja zove Mariju. – kao da je kroz maglu čula glas svog brata. – Marija! – trznula se, kada se razdrao.

- M? – uplašeno je pogledala u Marka.

- Ne znam gde se nalaziš,  ali te molim da ostaviš svoje misli po strani. Daj da završimo ovo i posle razmišljaj o čemu god hoćeš.

- Izvini. – posramljeno je pogledala u brata i do kraja sastanka, pažljivo slušala šta joj je brat pričao.

Za to vreme, Mihajlo je penio u svom stanu. Kada se ranije tog dana, vratio u stan, poraženo je seo na krevet i rukama protrljao svoje lice.
Bio je šokiran. Nikada mu ne bi palo na pamet, da bi ona, njegova devojka uradila to. Od svakog je očekivao izdaju, ali ne i od nje.
Bio je besan. Bio je razočaran.

Pronašao je flašu viskija, a zatim napunio čašu i popio sve na eks. Onda je sipao drugu. Želeo je da je oženi. Planirao je dom sa njom, a ona ga je prevarila.

I sam je bio svestan Vojinove pojave i šta je ona nosila. Ali nije očekivao da bi ona pala na to.

Čaša za čašom i tako je u sred dana počelo njegovo opijanje.

Vojin je sedeo u svojoj kancelariji i listao CV-je, kada mu je pažnju privukao jedan. Velikim slovima je pisalo „Marija Krstić“.
Začudio se kada je video da je poslala CV za novog arhitektu, ali se još više začudio da mu nije ništa rekla. Odjednom su svi ostali bili zanemareni. Želeo je nju.

- Katarina! – razdrao se i trenutak kasnije, zadihana sekretarica je ušla u kancelariju.

- Izvolite.

- Pozovi gospođicu i zakaži sastanak za sutra. – pružio je Marijin CV.

- U redu gospodine. – rekla je izašla iz kancelarije.

Sedela je u svojoj kancelariji i kucala izveštaj, kada je Marko pokucao na vrata. Nosio je u ruci dve kafe.

- Slobodna? - ušao je.

- Da, uđi. – nasmejala se i odmakla laptop. – Uskoro ti šaljem izveštaj.

Kada nije crtala, radila je u marketing sektoru i pomagala bratu.

- Ma nebitno, kad završiš. – spustio je jednu šolju ispred nje, a drugu je držao u ruci i seo u fotelju. – Hteo sam popričamo.

- Hvala. – primakla je šolju. – O čemu?

- Tvom životu. – coknula je i prevrnula očima. – Ne prevrći očima.

- Slušam.

- Gubiš konce nad svojim životom. Sve češće si u mislima.