Njegov dodir

25.

- Hvala Bogu. – rekla je kada je konačno zakročila u svoj stan.

- Hajde, pomoći ću ti. – Vojin je rekao i krenuo ka krevetu dnevne sobe. – Polako. – pomogao joj je da legne, a zatim je stavio jastučiće, kako bi mogla da podigne nogu.

Na sreću, njena rebra su bila samo ugruvana, što se nije moglo reći i za njenu nogu.

- Izvini što te maltretiram. – nervirala ga je njena finoća. Nije navikao na mirnu Mariju, ali razumeo je.

- Obećao sam nam zauvek. – nasmejao joj se. – Skuvaću ti čaj. – uputio se ka kuhinji.

Tako su im prolazili dani, ona bi dremala, a on bi se vrteo oko nje. Pomagao joj je da ustane, prošeta. Spremao joj je hranu, hranio je.

Nije joj bio jasan. Sećala se veze sa Mihajlom, on nikada nije bio tako nežan prema njoj. Da li je Jelena o ovome pričala? Da li su njene drugarice ovo pokušavale da joj objasne?

Svake noći bi ga sanjala. Vrući snovi o njima dvoma, su je noćima ubijali.

- Zašto ne pričaš sa njim o tome? – Tamara ju je pitala.

- Ne mogu tek tako nepoznatom muškarcu da kažem da sanjam kako se jebem sa njim. – rekla je i krenula da se ispravi, ali su je rebra zabolela.

- Polako. – Teodora je krenula da joj pomogne. Nalazile su se u dnevoj sobi i pile bezalkoholne koktele. – Svi muškarci vole kada ih žene sanjaju. – otpila je svoj koktel i namrštila se. – Ovo bi tako bolje bilo da ima alkohola u sebi.

- Niko te nije sprečio da ubaciš sebi alkohol.

- Istina. – slegnula je ramenima. – Lepo mu kaži da vas sanjaš u krevetu i svi srećni.

- Misliš?

- Obe to mislimo. – Tamara se nadovezala. – Kad se vraća on?

- Za sat vremena. – zevnula je. – Istuširala bih se.

- Hoćeš da ti pomognemo? – Teodora je pitala.

- Ako vam nije teško.

Nakon brzinskog tuširanja, vratila se u krevet. Ubijalo ju je to što je morala da leži. Ali oporavak je bio dug.

Čula je vrata kako se zatvaraju i znala je da je to Vojin.

- Hvala bogu! – rekla je kada ga je ugledala.

- Nedostajao sam ti? – nasmejao se i krenuo ka njoj. Ostavio je nežan poljubac na njeno čelo, a zatim seo pored nje.

- Ubiću se od dosade. Da li mogu sutra da se vratim na posao? – znala je da radi kod njega.

- Ne dok se u potpunosti ne oporaviš.

- Nije fer.

- Već smo pričali o tome. Gladna?

- Da, čekala sam tebe.

- Hajde, naručiću nam nešto.

Gledao ju je u ogledalu, kada je zabacila glavu i ispustila tihi izdah. Onda je ponovo pogledala u ogledalo. Ispuštala je tihe izdahe dok ga je gledala direktno u oči.

Izvadio je ruku i naglo je okrenuo ka sebi. Obmotao je ruke oko njenog struka i snažno je poljubio.

- Želim te. – prošaputala je tiho na njegovim usnama.

- Imaš me. – odgovorio je, a zatim ponovo ostavio grubi poljubac na njene usne.

Uhvatio ju je za ruku i poveo ka krevetu. Otkopčao joj je brus i bacio ga, a zatim je isto to uradio i sa njenim tangama.

- Lezi. – rekao je.

Poslušala ga je. Kleknuo je ispred nje, a zatim njene noge stavio na svoja ramena. Prstima je prešao po usminama, a zatim spustio svoju glavu. Jezikom ju je obrađivao. Prste je zavukla u njegovu kosu i nežno je stegla.

Topila se pri svakom njegovom dodiru.

U jednom trenutku je zastao i ustao.

- Dođi. – pružio joj je ruku i ona je ustala. Drhtavim nogama je stala ispred ogledala.

Nije ni videla kada je dohvatio jastuk, ali bila je svesna šta želi, kada je jastuk bacio na pod.

- Želim da te gledam u ogledalu.

Poslušala ga je i lagano se spustila ispred njega. Uhvatila ga je jednom rukom Par puta prošla celom dužinom, a zatim zasisala. Usnama i jezikom ga je obrađivala.

- Bože koliko je dobro. – rekao je tiho, a zatim je uhvatio za rep i povukao. – Ustani. – slušala je sve što joj je pričao.

Okrenuo joj je ka ogledalu. Naga, ispred ogledala, gledala je u njega. Videla je želju u njegovim očima, kada je desnom rukom uhvatio svoj penis. Levom rukom joj je malo raširio noge, a zatim celom dužinom ušao u nju.

Zatvorila je oči i glasno kriknula.

- Otvori oči. – čula je njegov hrapavi glas. – Želim da nas gledaš u ogledalu. – sačekao je da ga posluša, a zatim krenuo da se zakucava u nju.

Gledala je u njih dvoje, kako postaju jedno. Gledala je i uživala. To ju je palilo, a da nije bila ni svesna toga. Tada je shvatila šta joj je falilo u vezi, a Vojin joj je to itekako pružio.

Onda je rukom oborila lampu i probudila se.

- Šta se ovo upravo desilo? – rekla je na glas. Sekundu kasnije, Vojin se pojavio na vratima.

- Da li si dobro? Čuo sam da je nešto palo.

- Ovaj.. – promucala je. – Lampa je pala.

- Da li si dobro?

- Da, imala sam čudan san. – razmišljala se da li da ga pita. – Hoćeš da prespavaš ovde?

- Naravno. – nasmejao se i bez daljeg razmišljanja uvukao u krevet. – Sigurno si dobro?

- Da, da. – namestila se na njegovo rame. – Laku noć.

- Laku noć. – zbunjeno je rekao i poljubio je u kosu.