Njegov dodir

Epilog

- Znači sve je u redu? – pitala je doktora.

- Da. Noga ti je dobro. – nasmejao se. – Imala si mnogo sreće. Tvoja upornost i trud su te doveli dovde.

- I Vojin.

- I on. Ovde završavamo. – ustao je. – Nadam se da ćeš voditi više računa.

- I ja se nadam. Vidimo se doktore.

- Vidimo se Marija. Nadam se ne ovde. – oporavak je bio dug, ali uspela je. Njena upornost se isplatila.

Izašla je polako u hol i ugledala svog brata kako je čeka.

- Hajde mala, vodim te na ručak. – uhvatio ju je pod ruku i oboje su krenuli polako ka izlazu.

- A Vojin?

- Javiću mu gde smo.

Vojin je nervozno cupkao dok je čekao da se Marko i Marija pojave. Još jednom je pogledao u sto koji se nalazio isred njega. Sto je bio postavljen za dvoje. Crvene ruže bile su rasute svuda po stolu.

- Stigli smo. – pročitao je poruku koju mu je Marko posalo i izdahnuo.

- Možeš sama? – Marko je pitao Mariju.

- Mogu. Gde ćeš ti?

- Moram da obavim poziv. Vojin je unutra. Ja dolazim uskoro. – nasmejao joj se.

- Važi. – zbunjeno je pogledala u njega i krenula ka ulazu restorana.

Bila je zbunjena jer nije bilo nikog. Restoran je bio prazan. Prišla je konobaru, koji ju je otpratio do stola, gde ju je nervozni Vojin čekao.

- Vojine? – iznenađeno je gledala u njega.

- Cvetiću, pa ti koračaš. – krenuo je nasmejano ka njoj.

- Šta se dešava? Gde su svi?

- Morali su da odu.

- Šta je ovo? – iznenađeno je gledala u sto.

- Želeo sam da te iznenadim. Izvoli. – pomogao joj je da sedne.

U toku večere je i sama bila svesna da ju je brat preveslao i da nije imao nameru da dođe. Ali bila je srećna. Ispred sebe se nalazio muškarac njenih snova. Muškarac kog je volela.

Veselo su ćaskali, kada se on u jednom trenutku uozbiljio i pogledao u nju, a zatim ustao.

- Vojine?

- Kada sam te onog dana upoznao, mislio sam da te nikad više neću videti. Proganjala si me danima. Onda sam te ponovo sreo. Želeo sam da zauvek ostaneš u mom životu. Lagao bih, kada bih ti rekao da mi je bilo žao jer nas je Mihajlo nahvatao, jer nije. Već tada sam te želeo za sebe. – rekao je sve to u jednom dahu. – Ti si tako nestvarna, divna. Često razmišljam o tome kako možda nisam za tebe, kako si ti premija za mene. Ali ja sam sebičan čovek. Zavoleo sam te, mnogo. I period u kome me se nisi sećala, ubijao me je, ali trudio sam se. Zato, sada kada se sve ovo završilo, želim da ti postavim jedno pitanje.

Kleknuo je ispred nje i oči su joj se napunile suzama.

- Da li hoćeš da se udaš za mene? – pred njom je zasvetleo dijamantski prsten.

- Da! – viknula je i počela da plače.

Stavio joj je prsten na ruku i zagrlio je.

- Volim te, puno. – rekla je i poljubila ga.

- Volim i ja tebe.

Šest godina kasnije

Noć je uveliko prolazila, kada se probudila. Okrenula se ka Vojinovoj strani kreveta, ali njega nije bilo. Pogledala je na sat, bilo je pola 4 ujutru.

- Gde je taj čovek? – ustala je i krenula da ga potraži.

Lutala je po kući, koju su kupili pre tri godine, a onda ga pronašla u radnoj sobi.

- Šta radiš? – pitala ga je. Crtao je nešto. Trgnuo se na njen glas i pogledao u nju.

- Zašto ne spavaš? – krenuo je ka njoj. – Beba je dobro? Ne muči te? – pomazio ju je po stomaku.

- Da, miran je. – nasmejala se. Bila je u sedmom mesecu trudnoće. – Crtaš?

- Da, moja princeza je tražila dvorac i dobiće ga. – ponosno je istakao.

- Pobogu, već si je dovoljno razmazio. – imali su ćerkicu od četiri godine.

- Pa? – izdahnula je nevoljno.

- Hajde da spavamo, crtaj sutra. Nedostaješ mi. – obavila je ruke oko njegovog struka i uvukla se u zagrljaj.

- Takva si maza. – nasmejao se. – Hajde idemo. – uhvatio ju je za ruku i krenuli su ka sobi.

Nekada dvoje stranaca bez imena, postalo je dvoje ljudi koji su se voleli.

K r a j.

.............

Srećan 8. Mart drage dame, sa malim zakašnjenjem.
Kao što sam već jednom prilikom rekla, želela sam da završim prvo sve i onda objavim.

Kada sam krenula da je pišem, nisam imala pojma u kom će me pravcu odvesti, ali imala je nešto posebno u sebi.

Kraj je malo brzinski, možda je tu moglo još malo da se poradi na nekim stvarima, ali milion obaveza i prosto sam morala da privedem kraju.

Uživajte, pa se družimo uskoro sa novim pričama.

E da, nisam stigla da proverim da li ima grešaka, tako da, molim vas da mi ne zamerite na tome.

Ljubim vas.

Marijola.