Njegov dodir

1.

Godinu dana ranije

Kiša je pljuštala, kada se pojavila na vratima hotela. Bila je mokra, do gole kože.

- Sranje. – rekla je. – Marko, kunem ti se da ću te ubiti, ako te vidim. – nazvala je svog brata, ali se nije javljao.

- Gospođice. – devojka sa recepcije joj je klimnula glavom i ona je zastala.

- Da li je moj brat stigao?

- Na žalost, ne.

Isfrustrirano je izdahnula i pogledala je u mladu devojku. – Reci mu da ga čekam u restoranu. – krenula je pa zastala. – Neka mi neko donese nešto suvo, molim te.

- Ne brinite, srediću sve. – nasmejala se i uzela telefon da nazove nekog. – Kristina, Marija je dole. Rekla je da joj neko donese nešto od odeće.

- Sređeno. – devojka je rekla i prekinula vezu.

Marko Krstić, bio je vlasnik nekoliko hotela. Svim silama se trudio da razradi posao, a ona mu je pomagala o tome. Prvo je to bila pomoć oko marketinga i promocije, a onda je polako krenula sa crtanjem.

Tek što je završila fakultet, kada joj je Marko predložio da mu pomogne oko hotela. Želeo je da joj se oduži zbog svega što je uradila za njega, a to, da ona uređuje vrt njegovog novog hotela, bilo je pun pogodak.
Na drugoj godini ekonomskog fakulteta, donela je odluku da pored toga, studira i arhitekturu, jer je imala oko za to. A Marko, kao njen stariji brat, pružio joj je svu moguću podršku.

Imali su trenutke, kada je želela da ga ubije, ali porodicu ne možeš da biraš. Danas je bio jedan od tih dana.
Nervozno je sedela za šankom hotela i čekala svog brata da se pojavi. Pokušavala je ponovo da ga nazove, ali nije se javljao.

- Idiot. – otpila je malo vina i u tom trenutku joj je stigla poruka. – Konačno. – rekla je i otvorila poruku, koja joj je stigla. – Kreten.

- Ne stižem, zaglavio sam u saobraćaju. – pisalo je.

- Kretenu, kunem ti se da ću te ubiti jednog dana. – poslala je. – Priznaj da si zaglavio sa nekom devojkom. – iskucala je još jednu poruku.

- Priznajem. Volim te. – nasmejala se i odmahnula glavom. Zaključala je telefon i pogledala u konobara.

- Dopuni. – pokazala mu je.

- Izgleda da je vaš sastanak propao. – čula je muški glas pored sebe i pogledala u lika crne kose.

- Da je sastanak, odavno bih otišla. – nasmejala se i odmerila muškarca koji se nalazi ispred nje.

Izvajano telo je dolazilo do izražaja, kroz belu majicu koju je nosio. Na sebi je imao belu majicu i sive trenerke.

- Sviđa ti se to što vidiš? – rekao je bez pardona.

- Da. – izletelo joj je. – Ovaj ne. – brzo se ispravila. - Ovaj...

- Šalim se, opusti se. Često si ovde?

- Recimo da jesam. – uzela je čašu koju je konobar spustio na sto i otpila malo vina. – Ti?

- Ne, ja sam malopre stigao.

- Znači stranac. – nasmejala se.

- Recimo da nisam iz ovog grada.

Neobavezno ćaskanje je otišlo u skroz drugom pravcu. Delovalo joj je, kao da joj je malo vremena trebalo da padne na njegov šarm. Koga laže? Pala je iste sekunde, kada ga je ugledala.
Već neko vreme su sedeli za šankom i ljubili  se.

- Šta kažeš da se izgubimo? – tiho je prošaputao na njenim usnama.
- Mislim da je to savršena ideja. – nasmejala se i ostavila jedan brzinski poljubac na njegove usne.

Čim je zakoračila u mračnu hotelsku sobu, snažne muške ruke su je pribile zidu, ostavljajući gladan poljubac na njene usne. Njihovi jezici su plesali svoj ples, dok su rukama istraživali tela.

Haljina, joj je brzo završila na podu, dok je jednom rukom, podigao obe njene, iznad njene glave. Ostavljao je poljupce po njenom vratu i grudima, dok je desnom nogom, razdvojio njene noge. Slobodnom rukom, se kretao od njenih grudi, ka dole. Nežno je zavukao ruku u njene gaćice, a u trenutku, kada je prstima, krenuo da masira njen klitoris, ispustila se tihi izdah.

Noge je obmotala oko njegovo struka, a rukama se obavila oko njegovog vrata, dok ju je nosio ka krevetu. Nisu prestajala da se ljube. Nežno ju je bacio na krevet, a onda se nadvio nad njom, ostavljajući jedan, glasan poljubac. Prste je uvukla u njegovu gustu kosu i jako je stegla.

Ujutru se probudila pre njega. Ne zna u kom trenutku su zaspali, ali je dobro znala da je noć bila paklena. Tiho je ustala iz kreveta, i osetila blagu bol u donjem delu stomaka. Na brzinu se obukla i tiho izašla iz sobe.

Osoblju hotela je rekla, da ako je traži, ne kažu ništa, jer je dogovor bio da ostanu anonimni. Nije znala njegovo ime. On je za nju bio samo stranac, kog nikada više neće videti. Ona za njega takođe.

- Kunem ti se, ubiću te. – rekla je kada je ugledala svog brata, kako hoda ka njoj.

- Žao mi je. – zagrlio ju je i seo preko puta nje.

- Naručila sam ti hranu. Bila sam gladna, a pretpostavila sam da ćeš da kaniš.

- Uobičajeno?

- Da. – nasmejala se.

- Blistaš.

- Nisi imao samo ti burnu noć.

- Da li ga poznajem?

- Ne. – opet se nasmejala i u tom trenutku je konobar doneo hranu. – Prijatno. – rekla je i posvetila se jelu.

Kada se probudio, ugledao je prazno mesto pored sebe. Otišla je. Nije znao kako da reaguje na to, ali osetio je prazninu.
Možda je ipak trebao da je pita za ime. Možda ipak nije trebalo da se ponašaju kao klinci. Morao je da je pronađe, ali nije znao kako.

Pogledao je još jednom na sat i ušao u restoran u kome je trebalo da se sastane sa Markom. Ugledao ga je za stolom, dok je tipkao nešto na telefonu.

- Izvinite što kasnim. Gužva u saobraćaju. – pružio mu je ruku, koju je Marko prihvatio.

- Nema veze, razumem. Sedite. – pokazao je rukom na stolicu. – Na žalost, Marija nije mogla da prisustvuje, ali biće prilike da se sretnete.

- U redu je.

Sastanak je prošao i bolje nego što su se obojica nadali. Za trenutak, sklopljena je nova saradnja, koja je na prvi pogled delovala tako divno, a opet, zadavala toliko glavobolje.

Toliko sličnih, a opet različitih ljudi. Marija je Vojinu zadavala toliko nevolja, da prosto nije znao šta da radi sa njom. Imao je trenutke kada je želeo da je zadavi, ali kako zadaviti osobu, koju ne znaš kako izgleda.
Internet nije baš imao neke informacije o njoj, osim onih  osnovnih, tako da mu je bilo čudno to što ju je Marko zaposlio.
Sa druge strane, Mariju je savršeno bolelo uvo, ko je muškarac koji joj je zadavao glavobolje izgledao. Imala je cilj i znala je da će na kraju doći do njega. Nije joj bilo bitno lice tog muškarca, bilo joj je bitno samo da bude po njenom.

Asistente, preko kojih su poslovali, su izluđivali, ali niko od njih se nije usuđivao da odustane, jer im je ovo bila idealna prilika da se dokažu.
I na kraju, dobili su jednu divnu sliku, koja je obećavala mnogo. Posle silnih sukoba mišljenja, konačno su našli zajednički jezik, ali ovog puta u poslovnom životu. U privatnom je njegov već odavno bio u njenoj vagini, a da on toga nije ni bio svestan. Oboje nisu bili svesni.

-------------

Evo jednog poglavlja iz arhive. Uskoro stiže još jedno.