Njegov dodir

6.

Bio je pet godina stariji od Marije. Njoj je glava letela u oblacima, a on je jako rano morao da postane glava porodice.
On nije imao izbora, ali je želeo da njoj pruži sve.
Nakon pogibije roditelja, sve je palo na njega. Posao, izdržavanje sestre. Školovanje sestre. Nije mogao da bira.
Bilo mu je teško, ali uspeo je. Uspeo je da svoju malu sestricu izvede na pravi, još da je uda i mislio je da će njegov život biti mirniji.

- Bato. - Marija je ulepršla u njegovu kancelariju.

- Mala. - ustao je i zagrlio je. - Raspoložena si.

- Kao i uvek. - nasmejala se I preksrila noge. - Rekla sam Dragani da nam donese kafu.

- Želeo sam da pričam sa tobom o Vojinu.

- Nema tu šta da se priča.

- Saslušaj me. - klimnula je glavom. - Čuo sam da je kurvar i ženskaroš. Ne želim da se vezuješ za njega.

- Ne brini, nisam mala.

- Marija, ja sam svestan da ti nisi dete. Imaš dovoljan broj godina, da sama donosiš odluke, ali molim te, nemoj da se zanosiš.

- Ne brini bato.

Njihov razgovor je prekinula Dragana, koja je ušla i donela kafu.

- Hvala. - Marija joj se nasmejala.

Marko je sačekao da izađe, a zatim pogledao u svoju sestru. - Mihajlo kad stiže?

- Sledeće nedelje čini mi se. Nije mi ništa rekao.

- Kakva je situacija?

- Isto je. Ne osećam se više kao da smo u vezi.

- Zašto?

- Predugo smo razdvojeni. Pokušavam da održavam vezu na svaki mogući način, ali više nije isto.

- Šta on misli o tome? - šoljicu sa kafom je približio ustima i otpio malo.

- Ne zna ništa o tome. Čekam da dođe, pa da pričamo.

- Pametno.

- Sad je tvoj red? Nova devojka?

- Tri.

- Široko, batice. Zašto ne nađeš neku i skrasiš se?

- Zašto ne gledaš svoja posla i pustiš mene?

- Pih, nisi neki. - pogledala je na sat. - Moram da idem, imam zakazane nokte i frizerku.

Ustala je I poljubila ga u obraz. - Ćao bato. - Nasmejala je i odlepršala na isti način kao što je i došla. Sa osmehom.

Obilazila je radnje i pažnju joj je privukao beli providni brus i bele tange. Želela je to da ima. Morala je to da ima. Uz to je kupila i bele haltere. Bila je spremna da ponovo zavede Vojina.
Ni sama nije znala, zašto se spremala za njega. On je bio nešto prolazno. Nešto što nije smelo da se ponovi. A tako je želela da se ova poslednja noć sa njim ponovi.

Par dana kasnije

Ni on nije bio ravnodušan. Iz glave mu nije izlazila scena, njih dvoje u ogledalu. Koliko je to dobro izgledalo u njegovim očima. Želeo je da ponovo bude u njoj. Da miluje njeno telo, njeno lice. Želeo je da uhvati za kosu i povuče. Napalio bi se pri samoj pomisli na nju.
Ali, oni su bili dvoje stranaca. Dvoje stranaca bez budućnosti.

Nalazio se u iznajmljenom stanu i odsutno gledao na grad. Falila mu je ona.
Prošlo je nedelju dana od kako je otišao i nedostajala mu je, ako je to ikako bilo moguće. Jer ona je bila samo strankinja koja mu se uvukla pod kožu.
Zato je izvadio telefon i nazvao je.

- Halo. - čuo je njen glas i sto posto je bio siguran da se nasmejala.

- Ja sam, Vojin.

- Znam. - ponovo osmeh.

- Na pauzi sam, pa sam hteo da vidim šta radiš.

- Spremam ručak.

- Pa ti znaš da kuvaš. Impresioniran sam.

- Puna sam iznenađenja.

Na trenutak je zatvorio oči i zamislio nju u vešu dok je spremala hranu. Na sebi je imala kraljevsko plave tange i kraljevsko plavi brus. Bela kecelja joj je prekrivela prednji deo tela, ali ga to, u njegovoj glavi, nije sprečavalo da gleda u njenu zadnjicu. Kako dobru zadnjicu ima. Mogao bi po ceo dan da gleda u nju.

- Ćutiš. Zašto imam osećaj da si u mislima svojim, o meni?

- Zato što si jebeno u pravu. - izdahnuo je I uhvatio se za izbočinu i namestio je.

Nasmejala se na ovo. - Verujem da ćeš mi ispričati nekad. Kako je tamo?

- Milano je jako lep grad. - okrenuo se i krenuo ka radnom stolu. - Ali mi je izuzetno dosadno. Naporno. Gledam da što pre završim i pobegnem odavde.

- Ali tek si došao tamo.

- Da, ali sam sam ovde.

- Volela bih da mogu da budem pored tebe.

- Raspitaću se, možda uspem da sredim nešto i da mi se pridružiš.

- To bi bilo lepo.

Taman je krenuo da kaže još nešto, kada je čuo muški glas u pozadini kako je zove. I tako je sva iluzija i maštarija pala u vodu.

Čuo je kako je izdahnula. - Izvini, moram da idem.

- Čuo sam. - sad je on bio taj koji je izdahnuo. - Čujemo se. - rekao je I prekinuo vezu.

Seo je I pogledao u skicu koja se nalazila ispred njega, a zatim krenuo sa poslom. Onda je čuo kucanje i trenutak kasnije, Bella, njegova privremena sekretarica se pojavila na vratima.

- Nisi se najavila.

- Zvala sam vas, bili ste zauzeti.

- Reci.

- Imate sastanak za sat vremena. Trebalo bi da krenete. – izdahnuo je i pogledao na sat.

- Hvala. I neka se ovo više ne ponavlja, ipak je ovo stan. Mogla si da zatekneš nešto što ne bi trebalo da vidiš.

- Izvinite još jednom. – krenula je da izađe.

- Bella. – stala je kod vrata.

- Izvolite. – okrenula se ka njemu.

- Kada će kancelarija biti gotova?

- Nadamo se do kraja nedelje. Morali su da sruše zid kako bi imali pogled na sve što se dešava u vašoj ekipi.

- U redu, hvala ti. Slobodna si.

- U redu. Do kraja dana ću vam poslati raspored za sutra. – rekla je i izašla iz stana.

----------------------
I evo novog nastavka uz kaficu.
Uživajte.