Lepotica i Milioner (Zayn Malik)

Da napravimo kompromis?

Preziveo je. - to je bilo sve sto je prolazilo kroz Violetinu glavu dok je sedela kraj bolnickog kreveta, u krvavoj odeci, iscrpljena i istraumirana.

Nije zelela da napusti Zayna ni na tren, kao da se pribojavala da ce mu se, ukoliko ona ode, nesto lose desiti. Znala je da je bila smesna, ali nije mogla da natera sebe da ode, ne nakon sto joj je spasio zivot i umalo platio sopstvenim zbog toga.

''Vaj.'', cula je sestrin glas.

Podigla je pogled ka vratima na cijem su dovratku stajali devojka, rascupane kose i rumenih obraza i muskarac razbarusene, smedje kose i elektro plavih ociju. Iz nekog razloga, kada ga je Violet pogledala u oci, po prvi put otkada su se upoznali...on nije uzvratio, vec nelagodno pogledao u pod.

To ju je zbunilo i bilo je definitivno nesto sto nece zaboraviti.

On nesto krije - shvatila je.

Eleanor je potrcala ka Violet, grleci je jako.

''Dobro sam Elle, ugusices me.'', jedva je podigla ruke da zagrli sestru.

Stvarno je bila iscrpljena, ali joj i dalje nije padalo na pamet da ide kuci.

''Boze, tako mi je drago da si okej. Kada samo pomislim da sam mogla da te izgubim.'', promumlala je i Violet je znala da place.

''Ali nisi. Tu sam; citava i netaknuta.'', pokusala je da se nasmesi, ali je to vise licilo na bolnu grimasu, nego na iskren osmeh.

''Kako je?'', prosaputala je, sada gledajuci ka Zaynu.

''Stabilno.'', bilo je sve sto je rekla, ''Zrtvovao se za mene Elle, spasio me je.''

Eleanor je vratila pogled na Violet, gledajuci je zabrinuto. Kao da je ocekivala da ce se Violet svakog trena rasplakati ili doziveti nervni slom, ali kada joj je postalo ocigledno da se nista od toga nece dogoditi, samo je izdahnula.

Violet ni sama nije znala zasto je sve ovo tako mirno podnosila. Da li je to bilo zato sto je bila u nekom soku ili zbog toga sto se isplakala na parkingu, dok je pokusavala da odrzi Zayna u zivotu? Na to nije imala odgovor.

''Bitno je da ste zivi.'', konacno je progovorio Louis, prilazeci drugoj strani bolnickog kreveta, ''Doneli smo ti stvari. Skontao sam da bi verovatno volela da se presvuces.'', nije mogao da suzdrzi da mu pogled ne zaluta ka njenoj krvavoj odeci, ''Mozes i da se istusiras ovde ako zelis.'', obavestio je, spustajuci torbu na stolicu. I dalje je nije gledao.

''Hvala vam.'', odmah je ustala, zeleci da sto pre spere svu prljavstinu i krv sa sebe.

Usla je u omaleno kupatilo koje se nalazilo u Zaynovoj sobi. Mogla je da cuje kako se Louis i Elle domundjavaju u sobi i to snizenim glasovima, sto je znacilo da nisu zeleli da ona cuje.

Kada se pogledala u ogledalo, postalo joj je jasno zasto su saputali. Izgledala je stvarno ocajno, neispavano, poput drogirasa zavisnika. Neuredne, rascupane kose. Sminka joj je bila razmazana od suza, imala je tamne kolutove ispod ociju kao i tragove Zaynove krvi na svojim obrazima.

Usla je u tus kabinu, pustajuci da joj vrela voda opusti misice i spere svu napetost, iscrpljenost i strah. Sada je bila je na bezbednom, niko je nece povrediti, Zayn je stabilno, sve ce biti okej.

Nije zurila, tusirala se dobrih dvadeset minuta, osusila se, obukla i izasla nazad u bolnicku sobu. Eleanor nije bila tu, a Louis je sedeo na stolici, zabrinuto posmatrajuci Zayna.

''Pod velikom medikacijom je, nece se skoro probuditi.'', objasnila mu je Violet.

''Hvala.'', trgnuo se jer je nije cuo kada je izasla, a onda je i ustao, ''Elle je otisla po kafu i da ti donese nesto da pojedes.''