Lepotica i Milioner (Zayn Malik)

Kraj: prvi deo - Zayn

Neverovatno je to kako je covek sposoban da podigne toliko zidova oko sebe, da potisne sve bolno i ruzno van uma, da se izgubi toliko da zaboravi na sve.

Takav sam i ja bio. Znam, pateticna prica, previse puta slusana - tuzno, nasilno detinjstvo, slomljeno srce.

Mnogi bi rekli da to nisu dovoljno dobri razlozi da izgubis sebe, ali uglavnom ti koji to i pricaju nikada nisu to doziveli. Da jesu, ne bi drugima solili pamet. Ne trazim sazaljenje, stavise, ne zelim ni da se pravdam.

Odavno sam svestan da postoje zivoti koji su mnogo gori nego kakav je bio moj, znam da su mnogi doziveli goru sudbinu, a opet nisu postali hladnokrvni i bezosecajni. Ali ja nisam mnogi, nisam isti kao oni, niti bih zeleo da budem.

Bilo je trenutaka slabosti kada sam se pitao kako sam dosao do tog stadijuma da me vise nije bilo briga koga iskoriscavam i povredjujem. Pitao sam se kakav sam to covek postao da me vise nije bilo briga sto nikoga nisam postovao i sto sam sve radio u svoju korist, pa makar i po ceni tudje nesrece. Pitao bih se u tom jednom trenu slabosti, a onda bih zaboravio na sve.

Niko nije zasluzivao da postanem dobar zbog njega. Niko nije zasluzivao moju ljubav, a moje postovanje je imao samo Louis.

A onda je dosla ona i preokrenula mi zivot za trista sezdeset stepeni. Prvo me je izludjivala, naterala me je da je prezirem, isto onoliko koliko sam je i fizicki zeleo, a onda mi je pokazala da je ta mrznja ustvari nesto sasvim drugo - ljubav, zelja, nesto neopisivo i vecno.

Kako pateticno. Pored sve pameti koju posedujem, ja sam opet dozvolio da ispadnem budala. Ona je trebala da bude samo jedno sredstvo, stvar, nesto sto bi mi olaksalo put do cilja, a umesto toga  postala je nesto mnogo vise - postala je centar mog  sveta.

Sta sam na kraju dobio sto sam to dozvolio? - odbacivanje i mrznju. Jos jednu rupu na srcu koju nikada necu zatvoriti. Mrzeo sam sto sam ponovo postao ovako slab zbog jedne zene.

Trebao sam da ostanem dosledan sebi, trebao sam da nastavim da je iskoriscavam, a onda da je odbacim, bas kao sto je i bio plan.

Sada sam bio sasvim sam. Vise nisam imao nikog. Postao sam jadnik, jedan od onih pateticara kojima sam se uvek smejao. Nisam vise imao ni najboljeg prijatelja. Znam da je Eleanor bila kriva, ona je bila ta koja je poslala drugi koverat svojoj sestri, ali bio sam ljut na njega sto se nije bolje potrudio da sakrije slike od svoje zene. Trebali smo da ih spalimo, bas kao sto me je i savetovao, ne znam zasto sam ih cuvao. Mozda sam zeleo da joj dokazem da je i onaj Payne bio olos, cak i po ceni da upropastim i svoje sanse kod nje.

Bilo kako bilo, znao sam da lazem, Lou i ja cemo kad tad izgladiti stvari, ali trenutno, sve sto sam zeleo bilo je to da se opijam, da jebem do mile volje i ponovo naucim da se udaljim od svega sto me je cinilo ranjivim. Jedva sam cekao da ponovo budem sposoban da prestanem da osecam i da ponovo postanem najbolja verzija sebe - ona verzija koja sam bio pre nego sto je ona usla u moj zivot.

Otpio sam jos jedan gutljaj viskija, a onda konacno odlucio da se bacim na posao umesto sto sedim ovde i trosim svoje dragoceno vreme razmisljajuci o zeni koja i ne zasluzuje nekog kao sto sam ja.

Bez obzira koliko sam bio skrhan kada je otisla, koliko sam se ponizavao da bih je povratio, tome sam stao na kraj onog dana kada sam saznao da se odselila. Nisu zeleli da mi kazu gde je otisla, a iako sam verovatno mogao da saznam gde je, nisam zeleo. Ona je bila sve ono sto me je cinilo slabim, zbog nje sam osecao, a sada kada sam ostao sam, opet sam se prisetio koliko je ustvari odvratan osecaj imati osecanja.

Bilo je vreme da okrenem novi list.

Iznervirano sam bacio papire na sto, previse toga mi je danas bilo na umu, nisam mogao da se skoncentrisem na posao.