Living a dream

1

Ulazim umorna nakon celog dana u kancelariji, život je prosto "divan". Preslušavam poruke pa otvaram laptop i Ulazim u fejsbok nalog.

Trideset novih poruka od Kejsi.

"Zašto se ne javljas? "

" Da li se nešto desilo? "

" Gde si zaboga, ceo dan? "

" Dolazim do tebe ako se ne javiš! "

Pogledam u telefon, mnogo propuštenih poziva i poruka. Zvono i vibracija ugašena. Verovatno se brine, nisam uzimala telefon ceo dan u ruke, bog zna šta misli da mi se desilo.

Moram je odmah nazvati i objasniti joj sve, razumeće me sigurno.

-Ćao Kejsi izvini... - Ne uspevam da završim rečenicu a ona me odmah napadne.

-Dobro da li si ti normalna? Znaš koliko sam brinula? Zvala sam sve! Bolnice, policiju, Sema, tvoje na posao. Niko nije znao gde si a ti mi se nisi javila! -

-Kejsi ja... - Uporno pokušavam da joj objasnim ali ona opet nastavlja.

-Bolje bi ti bilo da imaš dobar izgovor! Da si bila mrtva ili tako nesto! -

-Nisam bila mrtva na moju veliku žalost, šef me gnjavio ceo dan, crkla sam. Ceo dan nosi ove papire, iskopiraj ovo, iskucaj ono. Nisam ni gledala u telefon, izvini. -

-Zašto jednostavno ne daš otkaz? - Nije prvi put da me to pita, iskreno i ja se pitam nekada.

-Znaš ti zašto. Siguran posao, sigurana plata. -

-Karen radiš u toj firmi već pet godina, i nisi napredovala dalje od obične sekretarice. -
U pravu je, ona je uvek u pravu ali ja jednostavno ne volim promene.

-Napredovaću, za sad je dobro ovako. -

-Nemoguća si, zbog tvog glupog stava o promeni, ceo zivot ti stoji u mestu. -

Mrzim kada je u pravu, naravno da joj neću priznati.

-Mama da li je to teta Karen? Da li je dobro? Reci joj da nas ne brine više tako! -

Čuje se u pozadini glas mog omiljenog deteta na celom svetu. Kejsine šestogodišnje ćerke Sare. Sara je slika i prilika Kejsi, duga kosa boje čokolade i zelene oči,čak se i ponaša kao ona,brine o meni isto ko Kejsi.

-Karen jako si nas zabrinula, dolazimo odmah. -

-Stvarno nema potrebe za tim. -

-Nešto nije u redu čim to kažeš. Saro oblači se idemo kod teta Karen. -

Moje sve je u redu, ili nema potrebe za tim, ona odmah shvati kao alarm za uzbunu i odmah ostavlja sve i doleće kod mene. Stvarno je divno imati tako dobru drugaricu kraj sebe.

Dok čekam Kejsi da dođe, pozivam Sema, verovatno je i on brinuo za mene. Mada nije mi poslao ni jednu jedinu poruku ceo dan, raskinuću sa njim zbog tog ponašanja.

Već pet godina smo u vezi a on se i dalje ponaša kao da smo samo prijatelji pa se javi sa vremena na vreme. Uglavnom se javi kada mu treba nešto a nekad samo bane u nezgodno vreme.

Okrećem broj i telefon zvoni, niko se ne javlja. Izbacuje mi poziv, pozivam opet. Iz petog pokušaja konačno mi se javi.

-Halo? - kaže sanjivo kao da je osam ujutru a ne osam uveče. Ipak u vezi smo dugo i ne bi bilo u redu ostaviti ga preko telefona, ostaviću to za viđenje.

-Sem, ja sam. -

-Ljubavi baš sam mislio da te pozovem, preduhirila si me. Kako si srećo? -
Uvek je sladunjav kada nešto zgreši.