Living a dream

10.

Samo zato što me je drugarica zamolila. Deo iz Kejsinog ugla. Nadam se da uživate.

Pogledam u njega, on mi se zlobno osmehuje. Uživa u mom bolu iako govori suprotno.

-Izvolite uđite u moju kancelariju gospodine Atias. -

-Nemam zakazano, ali želim da vas zamolim za pomoć. Zaista samo želim da nađem svoju malu devojčicu. -

-Gospodine već sam vam rekao, radim za gospođu. -

-Platiću koliko treba da radite za mene. -

-Nemam potrebe, pristajem da porazgovaram sa vama, ali moj klijent je gospođa. -

Pogleda u mene a ja se osmehnem pobedonosno, izgleda da gospodina Volfa nećeš kupiti, džabe ti sav Brendin novac.

-Ako je tako, onda mislim da nema potrebe da uopšte razgovoramo. - okrene se i odjuri besno ostavljajući sve u čudu.

Zahvalim se i krenemo napolje kada mi telefon zazvoni. Nepoznat broj, možda informacije u vezi Sare.

-Halo? - glas mi je toliko tanak da ne prepoznajem samu sebe, odakle taj iznenadni strah. Moraš biti jaka, zbog nje, samo zbog nje.

-Zar od Dzejmsa da saznajem da je ona oteta? Valjda kao ujak treba da mi se javi. -

-Din? - pitam iznenađeno retko zove, još ređe dolazi. Otkad se njegova ljubavna priča sa Karen završila nije se trudio da održava neki kontakt samnom, uglavnom je zvao Saru.

-Da li ti imaš još nekog brata, za kojeg ja ne znam? -

-Din, otkud ti da zoveš? - glupo pitanje od mene, sama se sebi nasmejem na ovo, ali za trenutak vreme je stalo i ništa ružno se ne dešava.

Karenino lice je promenilo boju na sam pomen njegovog imena. Ona ga voli, i dalje posle toliko vremena.

-Zovem te da te obavestim da dolazim, i ostajem dok se Sara ne nađe. -

-Ti ćeš šta?! - Gotovo dreknem u slušalicu, sa jedne strane se radujem ipak potrebna mi je sva moguća podrška sada, ali Karen ona neće se pojavljivati dok je on tu, a potrebna mi je moja drugarica.

-Dolazim odmah kod tebe, na putu sam. Bolje mi skuvaj večeru dolazim gladan. -

-Naravno bato, sve za tebe. -

-Znaš primećujem tvoj sarkazam i prevrtanje očima. -

-Dobro Din postaješ naporan sa godinama. -

-A ti zaboravljaš sa kime pričaš. Prekidam kod tebe sam za pola sata. -

*****

Stojimo ispred mog stana, celim putem Karen nije reč progovorila.

-Hoćeš da uđeš unutra na kafu? - pitam iako njen pogled govori više od hiljadu reči.

-To je bio Din? Dolazi? - spušta postiđeno glavu, rumena u obrazima. Pogledam je potrebna mi je moja prijateljica sada ali razumem ako ne želi da ostane.

-Jeste, to je bio Din, dolazi. -

-Onda ja idem kući, videćemo se kad ode. -

-Znaš nema potrebe da bežiš, on je tebe ostavio. Dolazi zbog Sare, možda pomogne. -

-Ja ne bežim! - prekrsti ruke i počne se duriti kao malo dete, na trenutak njena reakcija me zabavi.

-Nego šta radiš? Ostani zbog mene,Sare.-

-Imam posla, Sem me čeka. Bićemo u kontaktu, zovi me ako saznaš nešto novo. - izgubila se odatle brže nego što je došla.

******

Sedim pored telefona u nadi za bilo kakvim vestima, odkad je nestala vreme je stalo, samo želim moju dušu nazad. Čuje se zvono na vratima, ustajem da otvorim. Na vratima stoji Din pogubljenog pogleda.

-Hej ti.. - izgovori i privuče me u zagrljaj. Iako je prošlo mnogo vremena od kada sam ga zadnji put videla, njegovo prisustvo me tera da spustim gard i počnem da plačem.

-Naćićemo je, obećavam ti! -

-Tako je teško! Ne znam gde je, da li se boji, možda me doziva. -

-Nemoj o tome misliti, biće ti gore. Hajde da uđemo skuvaću ti kafu. -

On mene nudi kafom u mojoj kući, da nije ironično bilo bi smešno. Sve do ovog trenutka sam nekako i mogla da prikrijem bol i da ostanem jaka zbog nje, ali sada je on tu, pred njim ne umem da glumim.

Nakon sat vremena mog plakanja, suze su presušile. Skuvaj mi je kafu ogrnuo ćebetom i seo pored mene. Mazio me je nežno po glavi, tešio a onda je primetio sliku na stočiću pored kauču.

Sara, Karen I ja snimljeno za njen rođendan dugo pre ovog užasnog košmara iz kojeg ne mogu da se probudim.

Dugo je posmatrao sliku mogu čak reći da je analizirao svaki santimetar fotografije.

-Lepe ste na ovoj slici, Sara je ista ti, kao da gledam tebe kada si bila mala. -

-Ona je stvarno nešto posebno, nešto najbolje što mi se desilo u životu. -

-Voleo bi da ja mogu da kažem, za svoje dete. -

-Zašto se nisu nikad oženio? Imaš skoro trideset godina. -

-Valjda nisam našao pravu. - govori sa tugom u glasu dok posmatra sliku, kao da očekuje da mu se slika obrati.

-Ili si imao pravu ali si je izgubio. -

-Bio sam mlad za takvu ljubav, nije prošao dan da se ne pokajem ali Karen je nastavila dalje pa moram i ja. -

Htela sam da mu kažem da nije kasno, da i ona njega voli. Samo trenutno nije vreme, ne želim da se naljuti na mene, pogotovo ne sada. Ona mora sama da mu prizna svoja osećanja.

Mada ona neće dolaziti dok je on tu, mogla bi da im pomognem, da ih nateram da se nađu i popričaju.

*****

Prošlo je tri dana otkad je Din došao, Brajan mi je javio da ima dobar trag i da odlazi da proveri o čemu se radi. Poprilično sam optimistična, i stvari se popravljaju odkad je Din došao. Srela sam par puta Dzejmsa kako navaljuje da Brajan krene da radi za njega ali on to i dalje odbija.

Svaki put kada bi Karen nazvala, Din bi se uzmuvao oko mene pokušavajući da čuje njen glas. Da i dalje gaji osećanja prema njoj je toliko očigledno da jedva sakriva

Smislila sam plan i danas ga sprovodim u delo, poslala sam Dina u nabavku a nju pozvala pod izgovorom da je on otišao.

Posle petnaestak minuta ona je bila kod mene, sedele smo i pile kafu i ona je nespretno izokola pitala za njega.

Čula sam vrata i on se pojavio gledao je u nju dok je ona crvenela i ljuto me streljala pogledom.

-Din?-Konačno je izgovorila.

- Karen? Mnogo je vremena prošlo. -

Ovde stajem nadam se da vam se sviđa. Vote and com Znači mi vaše mišljenje, sugestije i ideje. Do sledećeg nastavaka

Ostanite dramatični

Vaša DramaQueen <3