Living a dream

28.

Kejsi pov.

Alarm zvoni vreme je da ustanem, moram odvesti Saru u školu.  Posle idem kod Brajana na kafu.

Stavljam sebi vodu za kafu, razvlačim zavese i pogledam kroz prozor.  Jesen stiže, tek pokoji žuti list je na prozoru.

Sara voli jesen tada ima priliku da nosi svoje omiljene crvene čizmice sa leptirićima. Nosi ih i kada kiša uopšte ne pada.

Završavam kafu i uzimam prvi gutljaj, počinjem spremati Sarin omiljeni doručak. Keks i mleko, za moju omiljenu devojčicu.

Puštam tiho muziku i otvaram prozor da pustim svež jesenji vazduh. Prošle godine u ovo vreme bila sam tužna i nesrećna, a sada imam volje za novi početak. Početak za nas dve.

Stanem na vrata njene sobe, posmatram je kako spava. Njena duga kestenasta kosa se rasula po belom jastuku. Grli svog omiljenog ponija i kao da čuje moje disanje otvara oči i protrljava ih.

-Mama? - govori usnulim glasom.

-Reci dušo. - kažem do sednem na ivicu njenog kreveta. Milujem je po obrazu i shvatam da je plakala.

-Da li je sve u redu dušo? - njeno pogled je miran i spokojan ali njene crvene oči od plakanja u meni bude nemir.

-Sve je u redu mama, samo sanjala sam tatu. -

-Dušo, zato si uznemirena. - privuče je u zagrljaj ali ona se izvuče i pogleda me direktno u oči.

-Mama, tata mi je rekao da brinem o tebi. On je dobro sada je srećan mama. Konačno je srećan. -

-Mrvice moja mala, ajde da ustanemo. Moraš u vrtić. -

-Da li mogu da obujem moje čizme mama? Molim te? -

-Saro kiša ne pada a još je i toplo. - pogleda me molećljivo I ja ne mogu da odbijem. - U redu možeš. A sada da se spremimo.-

*****

Stojim ispred ormana zadnjih pola sata, Sara je i jela i zube Oprala a ja ne mogu da odlučim koju haljinu da obučem.

Plava? Ne, suviše obična.

Roza? Suviše detinjasta.

Zelena? Ne, suviše otvorena. A koje ću cipele?

Smiri se, smiri se Kejsi to je samo kafa. Mogu ići i u farmerkama, da Iću u farmerke i košulju.

Ali koju košulju? Šta da radim sa kosom. Da je pustim? Da je Dignem?

Sara Stoji pored mene i posmatra me već petnaest minuta zainteresovano.

Šta radiš mama? -

-Idem na kafu i želim da izgledam lepo. -

-Sa kim? - radoznalo me pogleda a ja brzo smislim izgovor.

-Sa teta Karen. -

-Onda znam šta da obučeš. - brzo odleti u drugu sobu, i pažljivo donese svetlo plavu haljinu sa čipkanim rukavima i otvorenim leđima.

Tu haljinu mi je kupio Dzejms kada smo bili na medenom mesecu. Obukla sam je samo jednom, kada smo išli na romantičnu  večeru. Posle toga je haljina stajala na vešalici u sobi, čekala bolje vreme i razlog da je obučem.

Pogledam haljinu sa puno tuge, podseća me na neko srećnije vreme i na Dzejmsa.

Ali sada mi ne treba povratak u prošlost.

-Ne mogu da obučem tu haljinu. Suviše je svečana a i nabacila sam koji kilogram ne mogu da je zakopčam.

-A ona haljina od bake? Ta je jako lepa a i nikad je nisi nosila. -