Living a dream

37.

Karen pov.

Ulazim u mali bar po adresi koju sam dobila od Dina. On sedi za šankom, peva plače i ne znam da li je smešno ili tužno.

"Volim te " rekao je, ali ako me voli zašto je sa njom?

Prilazim I pitam šta je uradio od sebe. Odgovor očigledan u njegovim očima. Pije zbog mene.

Priđem još bliže, da upoznam čoveka sa kojim pije, ja ne mogu da verujem!

Brajan! Od svih ljudi sa kojima je mogao da pije u ovom gradu on pije sa njim!

*****

Nakon ubeđivanja da uđu u taksi treba ih dovesti kući ali čijoj?  Ako ih odvedem kod Dina, naleteću na njegovu ženu. A sada stvarno nisam raspoložena da objašnjavam nečijoj ženi šta ja radim u kasnim satima sa njenim mužem

A da ih odvedem kod Brajana? Da to bi bila dobra ideja. Ili ne? On ima onu devojku Dzemu. Mislim ne bi ona postavljala pitanje ali opet. Ostavila sam Saru da čuva, to ne bi bio lep prizor za dete.

Odvešću ih kod mene u stan. Što je sigurno sigurno je. Ne znam u kom je stanju Kejsin stan, nisam ulazila tamo posle pucnjave, policija je skupljala dokaze. Kod mene najsigurnije.

****

Smestila sam ih obojicu u moj krevet. Toliko su se uzbunili da deljenje kreveta je bilo jedino rešenje.

Priznala sam mu da je dete njegovo a on je rekao da je njegov brak laž. Da li je moguće? Da li postoji nada za nas?

*****

-Jednu jednokrevetnu sobu molim. - Kažem ljupkoj brineti na recepciji. Večeras spavam u hotelu. Pružam joj karticu a ona meni dodaje ključ.

Telefon mi zazvoni u torbi, zbunim se na trenutak i krećem okretati po torbi u nadi da ću ga naći.

Na displayu nepoznati broj. Prevlačim prstom preko ekrana, javim se.

-Karen, nadam se da te nisam probudila. -

-Ne niste, a izvinite ko je to? - u pitanju je ženska osoba.

-Oh oprosti, gde mi je pamet. Dzema kraj telefona. Zovem zbog Sare. Hoće da se vrati kod Brajana, da ide kod Kejsi ali to nije moguće pa sam nazvala tebe. -

-Naravno, sad ću ja doći po nju. -

- Našla sam tvoj broj na frižideru, Brajan ga je tu zalepio. -

-Nije problem. Sad ću ja doći po nju. - Ova devojka priča dvesta na sat, da nije Brajanova devojka sigurno bi se Kejsi dopala.

-Idem da je spremim, vidimo se. -

Spuštam slušalicu i ljutim se. Da nije pijan sada bi mu održala lekciju o ostavljanju mog broja bilo gde. No dobro sad ne mogu da razmišljam o tome, sad je najbitnija Sara.

******

Da nije suparnica mojoj najboljoj drugarici, smatrala bi je i sama drugaricom. Tako je fina i prijatna. Sara se divno provela sa njom. Prepričavala je ceo proveden dan dok sam vozila nazad do hotela.

Na recepciji sam tražila dvokrevetnu sobu, doplatila i odvela Saru gore. Čim je legla na krevet zaspala je a onda je bilo vreme da i ja legnem ovo je bio predugo dan.

Nepoznata kuća, kako sam uopšte dospela ovde pitam se. Čujem glasove u daljini.

- Uspori  Dzulijane. Polako! - muški glas viče na malo dete koje dotrčava do mene.

-Mama stigla si! - pogleda me nežno sa puno ljubavi. Kako je ovo moguće? Zar je ovo predivno stvorenje sa zelenim očima moj sin? Liči na Dina ima njegov pogled.