Living a dream

29.

Brajan pov.

Ustajem rano kao po običaju. Posmatram vreme dok sebi kuvam kafu. Mešavina svežine jesenjeg vremena i toplog vazduha mi prija ovog jutra.

Danas dolazi ona, Kejsi. Srce mi jače zalupa a dlanovi se znoje. Uzimam gutljaj vrele kafe dovoljno da ispečem jezik.

"Sranje! "-promrmljam za sebe

To mi nije trebalo od ranog jutra. Moram žuriti toliko toga ima da se uradi za tako malo vremena.

-Dobro jutro, neznanče. - prišunja mi se Dzema iza leđa.

 - Ima li kafe i za mene? - pita još trljajući oči.

-Jutro i tebi lepotice, rano si ustala. Baš sam mislio da te polijem kofom hladne vode ne bi li ustala. -

-Ha ha, veoma smešno Brajan! Čemu ovako rano ustajanje? Danas ne radimo. -

-Ponekad se pitam da li me išta slušaš kada pričam? Zar si zaboravila ko danas dolazi? A stan mi je u haosu! -

Ona se blago osvrne oko sebe slažući ramenima.

-Stan je poprilično uredan. Ne znam o čemu ti. Mora da ti je Kejsi veoma bitna. -

-Ne, mi smo samo prijatelji. Ali ipak dolazi prvi put, ne želim da zatekne svinjac. -

-Oh Brajan se zaljubio! Moram javiti mami. - počne me zadirkivati kao kada smo bili deca. Mada ovaj put ja nju ignorišem uzimam usisivač i krećem sa radom. Cela kuća mora da sija kad ona dođe.

*****

Sat vremena kasnije, Dzema me i dalje zeza za Kejsi toliko da ja zaboravljam da nisam uzeo cveće.

Zaboga! Uzimam jaknu i trčim do prve cvećare na uglu.

Crvene ruže?  Ne, suviše intimno. A i ona voli žutu boju.

Možda suncokret?

Ljiljani?

Zašto ja koji se ne razumem u cveće sada biram isto?

Bolje da sam kupio bonbonjeru i završio posao.

Da li Kejsi voli čokoladu? Nisam pitao. Pogled mi privuče jedan cvet u izlogu.
Možda žute ruže?  Da ,to je pravi izbor.

-Buket žutih ruža. - kažem pristojno ženi u četrdesetim godinama. Niska ženica prijatnog pogleda, pogled joj jedva doseže malo iznad pulta.

Ipak primećujem njen prekoran pogled. Šta sam sada pogrešio?

-Mladiću moram da se umešam? - njeno topao glas me podseti na majčinski.

Smaknem pogled pomalo smeteno sa žutih ruža i zadubim se u njene zelene oci.

- Slobodno recite gospođo. Da li sam pogrešio u odabiru cveća? -  blago se osmehnu i shvatam upravo je tu moja greška, cveće. Trebao sam uzeti čokoladu.

- Mladiću, ako smem da pitam. - pažljivo bira reči i koristi dosta pauza u svom glasu. - Kome nosite to cveće? -

-Jednoj veoma posebnoj prijateljici. - srce mi zaigra na samu pomisao na Kejsi. Njena duga kosa boje čokolade koja uvek miriše na sveže proleće kada sam joj u blizini. Za nju samo najlepše cveće.

-Da li želite da bude ljubomorna ili ste ljubomorni? -

-Ne, odakle vam ta ideja? -

-Na osnovu cveća. - Tiho izusti. - Znate žute ruže označavaju ljubomoru. Svako cveće nosi poruku. - vatreno je počela da govori o porukama koje cveće nosi.  Zagledao sam se u sat pokušavajući da što pre se izvučem.