Living a dream

7.

Jurimo ka kancelariji inspektora Megereta, Kejsi celim putem pita kakve važne informacije on ima,i da li su možda već našli Saru ?

Pokucamo na vrata, sačekamo još par sekundi pre nego što uđemo. Ulazimo vidno uznemirene, vidim prebijenog Sema kako sedi za stolom.

-Odkud Ti ovde? Šta se dešava? -  on podigne glavu i nakašlje se, u očima mu vidim da mu je drago što me vidi.

-Samo sam hteo da pomognem. -  izusti tihim i jedva čujnim glasom.

-Gospode Bože! Šta ti se dogodilo? -

-Gospođe, molim vas sedite. -

Sednemo I sačekamo dalja objašnjenje dok Sem završava svoju izjavu.

-Bio sam na mom radnom mestu, znate ja sam čistač na aerodromu, kada sam video Misti i Saru kako ulaze u avion sa dva nepoznata muškaraca. -

-Dobro gospodine i šta se dalje desilo? -

-Pokušao sam da joj pomognem, jer dotičnu gospodu ne poznajem. Hteo sam da povratim Saru, ali jedan od dva nepoznata muškaraca me je uz pretnju pištoljem odveo napolje. Pokušao sam da saznam bilo kakve informacije ali on me je prebio i ostavio. Bio sam van svesti neko vreme našla me je koleginica, pozvala pomoć. -

Kejsi I ja se gledamo u čudu, ona ga zagrli i krene da mu zahvaljuje ipak pokušao je da spasi njeno dete i sada imaju mali trag gde je ona.

Nisam ni znala da je Sem toliko hrabar. On je zbog Sare rizikovao život. Zahvaljujući njemu sada imamo tračak nade. Možda sad privatni detektiv neće biti potreban.

-Sada znate gde je moje dete? - 
Pita puna nade, konačno će opet videti svoje dete.
On spušta glavu, u znak neodobravanja.

-Gospođo, to je dobar trag ali nažalost,slab trag. Gospodin nije dao opis napadača, a lokacija gde su otišli nije poznata jer su promenili avionske karte na pola puta. -

-Hoćete da kažete da su ti nitkovi odveli moje dete i da niko ne zna gde je?! -

-Radimo na slučaju, ali vaše dete nije jedini slučaj otmice. Moramo da čekamo da otmičari pozovu, traže otkup. -

-A do tada? Ja treba da sedim skrštenih ruku? Moje dete je u pitanju! -

-Ja vas razumem! Zato sam vam i dao broj mog prijatelja. Pozovite ga, u ovom trenutku svaka pomoć je dobrodošla. -

Kejsi besno izleti napolje a ja pomognem Semu da izađe napolje. Zahvalim se inspektoru i krenemo da tražimo Kejsi.

Nađemo Kejsi kako puši cigarete ispred stanice.

-Zar ti nisi ostavila to govno? -

-Muka naterala, povraća mi se od policije i od svega. Samo želim moje dete nazad. -

-Jao duso, vratićemo je, znam da hoćemo. Samo je pitanje vremena. -

-Ko zna šta li radi sada? Da li joj nedostajem? Da li je uplašena? -
Govori kroz suze i tihi jecaj bilo šta da joj kažem sada ne bi je utešilo. Samo se grlimo u tišini.

-A zašto ne pozovete prijatelja kojeg je inspektor pominjao? - ubaci se Sem i ponudi nam rešenje problema.

-Kejsi od plakanja nema ništa, uvek to meni govoriš. Sada je vreme za akciju. Imaš li broj kod tebe? -

Ona baci nedovršenu cigaretu i počne tražiti karticu sa brojem u torbi. Posle bezuspešne potrage seti se da je ostavila broj u stanu.

****
Ulazimo u stan i ona nalazi karticu na pultu okrećemo broj i javi nam se ženski glas.

-Detektivska agencija Brajan Volf izvolite? -

-Dobar dan, ja sam Kejsi Atias htela bih da zakažem sastanak sa detektivom, što pre, poslao me je inspektor Megeret . -

-Sačekajte da pogledam kada je slobodan. Imate slobodan termin u petak, da li vam to odgovara? -

-Nemate ništa ranije? Moja ćerka je u pitanju. -

-Nažalost ne, tu ste upali jer je predhodni klijent otkazao sastanak. U petak, u tri sata posle podne. Zaista nemamo ništa ranije, i ovaj termin vam dajem zbog inspektora. Neki ljudi čekaju na sastanak sa Vulfom i po mesec dana. -

-Dobro, hvala vidimo se u petak. -

Spušta slušalicu razočarana, nije dva dana veliki period ali opet to znači još vremena bez Sare.

-Ljubavi idemo? -

-Ali ne želim da ostavim Kejsi u ovom trenutku samu, možemo li da ostanemo ovde? -

-Ali ja sam mislio... Nema veze, ostaćemo ovde. -

-Hvala ljubavi, najbolji si, volim te! -

-Karen, on hoće da ostanete sami. Idi slobodno, u redu sam ja, neću plakati. Idi budi sa njim trenutno si mu potrebnija nego meni. -

-Ali ja... Da li si sigurna? -

Ona klimne glavnom u znak odobrenje, ja pokupim Sema i krenemo. Kažem opet Kejsi da me obavezno nazove ako bude ikakvih problema ili vesti.

* ***

Ostatak dana sam provela sa Semom, prosto me je začudilo odkad mi nismo pričali. Zanimalo ga je sve u vezi sa slučajem. Bio je pun razumevanja i podrške, nisam navikla da je takav.

Posle sam mu skuvala njegovo omiljeno jelo, špagete. Sedeli smo pričali kao nekad i setila sam se razloga zašto sam se zaljubila u njega. Posle večere smo gledali film i ležali zagrljeni sve dok nisam polako počela tonuti u san.

Šetam ogromnim vrtom, poznat mi je ali ne mogu da se setim odakle. Uberem par ljiljana i krenem hodati. Izgleda da sam sama ovde. Iznenada čujem glas u daljini.

-Zar mene ne misliš da sačekaš? -

Okrećem se i vidim Saru i Kejsi kako trče prema meni. Osmehnem im se i sačekam ih, one brzo dotrče.

-Za samo par meseci ovo mesto će vrveti od dece, baš mi je drago što si me poslušala. -

-Poslušala u čemu? -

-Oh, ludice. Naš projekat? Otvaranje dečijeg sela? Ovde razgovaramo o tome duže vreme. -

-Ali kako? Trenutno smo obe nezaposlene i ne znam kako uopšte imamo mogućnosti za tako nešto. -

-Ti se Šališ samnom? Imamo uspešnu firmu a i Din će uložiti para ako bude potrebno. -

-Dečije selo, stvarno divna ideja, ne mogu da verujem da ćemo je stvarno ostvariti.-

-Kada postoji želja, postoji i mogućnost. Zapamti to Karen. -

Alarm, prokleta naprava koja me večito budi iz najlepših snova. Prelazim rukom preko strane kreveta, shvatam da je prazan. Ustajem u potrazi za Semom. Prišunjavam se terasi u nameri da ga iznenadim. Razgovara telefonom i zadnja rečenica iznenađuje mene.  "U redu, čujemo se Dzajms."

Šta se ovde zaboga dešava? I kakve veze ima Sem sa tim. Odmah se suočim sa njim ali on me Umiri i kaže da je zvao samo da pita za Kejsi. Pratim njega, spamam se i idem do Kejsi, zvala me je verovatno je bitno.

Ovo je samo za vas moje verne čitaoce. Volim vas puno, Vote and kom do sledećeg puta

Ostanite dramatični vaša DramaQueen <3