Living a dream

26.

Karen pov.

Ustajem rano kao po staroj navici, šest sati svaki dan iako nemam posao.

Nadam se da će se to uskoro promeniti. Trejsi mi je zakazala razgovor za devet sati,da mogu da se naspavam, da kao da bi mogla da spavam od uzbuđenja.

Cela nedelja mi je poletela,već je petak. Danas idem na razgovor sa gospođom Luci. Vreme provedeno sa Kejsi mi prija.

Počela je da se ponaša kao klasična tetka, nisam trudna ni dva meseca a ona me stalno provera da li jedem redovno i da li sam ostavila cigarete.

Upozorila me je da ne smem nositi usku odeću, pa zato sklanjam sa strane predhodno spremljenu kombinaciju za razgovor.

Uzimam crnu suknju koju mi je ona dala sa gumom, do kolena, košulju i crni sako. Umesto visokih štikli uzimam baletanke sa malom mašnicom.

Dugu crnu kosu vezujem u urednu punđu, malo diskretne šminke i spremna sam.  Pogledam na sat, osam sati, krenuću polako peške.

Grad je tako užurban u ovo vreme, svi jure na posao a ja sam zahvalna što ovog jutra mogu uživati u pogledu.

Jesen samo što nije stigla i već sada se vidi poneki žuti list. Vreme je i dalje toplo a ja razmišljam kako ću u ovo vreme sledeće godine  ovuda šetati sa mojom bebom. Uživaćemo u ovom vremenu ni toplo ni hladno, ni jesen ni leto.

******

Nekoliko ulica kasnije i Stižem ispred visoke zgrade, ispred su posađeni  mladi borovi, i jesenje ruže. Uskoro će početi da cvetaju, ovo mesto mi se već dopada.

Otvaram velika staklena vrata, osvrnem se oko sebe ovo mesto je još veće nego što sam zamišljala.

Prilazim čoveku iz obezbeđenja, da se javim i zamolim da me sprovede do gospođine kancelarije. Upućuje mi ljubazan osmeh i govori mi da je njena kancelarija na prvom spratu.

Penjem se polako i razmišljam da li je ovo bila dobra ideja, u podmakloj trudnoći neću moći ovako svaki dan, dole gore.

Stižem gore, ugledam Trejsi kako izlazi i kancelarije. Upućuje mi široki blistavi osmeh.

-Karen! Stigla si! - pogleda na sat - i ako mogu da primetim, poranila. -

-Izvini, nisam mogla da dočekam. - spustim glavu kao dete koje je zgrešilo.

-ah, imamo vremena. Hoćeš da idemo dole po sok? - pomisao da moram opet da se spušta stepenicama budi mučninu u meni. Ali sa druge strane prijao bi mi sok.

-Prijalo bi mi osveženje. - krenem ka stepenicama.

-A kuda si ti krenula? Ima lift. - naravno da ima lift koji nisam primetila.

*****

Toliko sam se smejala da je vreme proleteo, došlo je vreme za zvanični razgovor sa Luci.

Ulazim u kancelariju okrečen u nebo plavu boju. U desnom uglu stoji ogroman akvarijum sa zlatnim ribicama, sa leve strane fikus, na samoj sredini ogroman sto od bukovine a iza prozor i terasa pogled na ceo grad.

Sedam pažljivo na crnu fotelju ispred stola u strahu da nešto ne polomim.

Luci se osmehne, primeti moj strah. Pokuša da me umiri.

-Naručila bih nam kafu, ali nemam sekretaricu. Opusti se ne ujedam.-

-Znam gospođo. -

-Molim te zovi me Luci, to gospođo me čini starijom. A sada zvaničan deo razgovora. -