Living a dream

3

Stojim ispred Kejsinih vrata neko vreme. Kako da uđem, kako da joj ispričam? Da li će pomisliti da ludim? Trenutno se i sama pitam, da li ja ludim?

Krećem da pokucam ali čujem plač, tihi jecaj. Ulećem unutra, kad imam i šta da vidim. Kejsi plače, ona nikada ne plače. Krenem ka njoj da je utešim, ali čim me vidi obriše lice od suza.

-Nisam te čula kada si ušla. -

-Kaži mi šta je bilo? Da li je Sara u redu? -

-Karen opusti se, nije ništa. Hoćeš kafu? Meni treba kafa, idem da stavim kafu. -

Uvek ista ne bi rekla nikada da je nešto muči, od razvoda sa Dzejmsom promenila se, bila je uvek jaka, sakrivala je svoju ranjivost ali nikad nije bila toliko ranjiva kao sada.

Nije plakala nakon razvoda, uvek je bila nasmejana čak i kada joj je srce bilo u komadima. Potpuno se razlikujemo ja bi verovatno lila reku suza ali ne i ona, Kejsi ne.

Dzejms je bio njena prva ljubav i prvi dečko. Oni su bili ceo život zajedno i nekako je bilo očekivano da se zaljube i kasnije da se venčaju. Sećam se tog dana, bila je prelepa u dugoj beloj venčanici i on je nju čekao sa ogromnim osmehom na licu.

Bilo je sve predivno do rođenja Sare . Tada je nešto puklo između njih. Kejsi se uzaludno borila za vezu koja je bila osuđena na propast.

Kada je Sara imala tri godine, Dzejms je pokazao svoju pravu ličnost. Došao je sa posla, ja sam čuvala dete da bi oni imali romantičnu večeru da proslave godišnjicu braka.

Našao je milion izgovora, sve mu je smetalo. Na kraju su se posvađali i on je nju udario i izleteo. Ona se tada prvi put pojavila uplakana i uplašena na mom pragu.

Zagrlila sam je jako, utešila koliko sam mogla i poželela da ubijem onog idiota. Povredio je moju drugaricu, ali ona me je zaustavila i otišla kod Sare. Posle toga je nisam videla da plače niti sam pitala ikada više o tom događaju.

Sada ima isti taj pogled kao te večeri. Iako skriva i briše suze, nešto nije u redu i Dzejms je kriv za to, ona je samo zbog njega ikada u životu plakala.

Zagrlim je pitam šta nije u redu, njeno ćutanje govori više od hiljadu reči.

-Ne drami toliko, nije ništa samo alergija. Nego hoćeš li kafu?

-Hoću kafu. - pristajem jer mi ništa neće reći osim ako ona nije sama Spremna za to, puštam je da mi sama ispriča šta je muči.

-Teta Karen! - radosno mi utrčava u zagrljaj Sara. Nismo se videle jedan dan jako mi je nedostajala.

-Da li si raskinula sa Semom? -
Pomalo me iznenadilo njeno pitanje, ne verujem da joj je Kejsi pričala o tome.

-Odakle ti ta ideja? -

-Čula sam tebe i mamu dok ste pričale telefonom. Treba da raskineš sa njim. Ne sviđa mi se Sem. -

-Saro ! Šta sam rekla za prisluškivanje? I za takva pitanja?! -

Gledamo se ako progovorimo bilo šta, Kejsi će nas obe prekoriti i poslati u ćošak. Ćutanje u ovom slučaju je najpametnije.

-Izvini molim te, znaš da je ja ne učim tome. -

-Ne brini, mala je ne razume pa pita. Šta se događa kod vas? -

-Sve je po starom, ništa posebno. Kod tebe, još uvek imaš čudne snove? -

-Postaju sve čudniji, sinoć sam sanjala da imamo svoju firmu. Ti i ja, i ja sam bila gospođa Fraj. -

- Zašto firmu je potpuno izvodljivo. Skupićemo pare. Možda si snovi znak, znak za promenu. -