Living a dream

11.

Sada se vraćamo na Karen.

-Karen, previše je vremena prošlo. -

Trenutno su mi osećanja pomešana dok ga gledam. Ostao je isti kao što ga pamtim, uvek ću se sećati dana kada je prekinuo našu ljubav, zaustavio naše snove i otišao. Ostavio me samu, bez nade da ću se ikad ponovo zaljubiti.

Fleš back

Šetamo pored plaže, gledam u Dina, pogled mu je tužan i odsutan. Svako moje pitanje gotovo i da ne čuje.

-Karen, moramo ozbiljno da pričamo. -

Sedimo na plaži dok mi voda dodiruje vrhove prstiju. Nikada nisam bila toliko srećna kao sada, otkad je on u mom životu.

-Srećo...  Kaži o čemu se radi?-upućujem mu topao veseo osmeh ali on me gleda očima pune tuge.

-Izvini, ja ne mogu! -

Ustaje brzo i krene da korača, daleko od mene.

-Šta ne možeš? - uhvatim ga za ruku i zaustavim, on se okrene i drhtavim glasom kaže.

-Samo me pusti da odem, gotovo je! - Oči su mu pune tuge dok žurno odlazi od mene.

Vreme je stalo, srce mi se slomilo na milion malih komadića. Htela sam tada da plačem, ali suze nisu kretale. Samo sam stojala tu, dugo na mestu gde mi je Din Fraj slomio srce.

Fleš back end

Prošle su dve duge godine pre nove što sam ponovo pronašla ljubav. Sem me je izvukao Iz pakla u kojem sam bila. Tada sam shvatila sanjarenja i promene nisu za mene.

Sada stoji tu ispred mene, kreće ka meni, kao da će me zagrliti. Ali ja jednostavno ne mogu. Sve uspomene, osećanja koja su bila dug zakopana on je vratio jednim pogledom.

-Ja moram da idem. - okrećem se i krećem ka vratima.

-Karen! Čekaj! - njegov glas me tera da se naježim ali moram da odem odavde odmah.

-Karen! - dovikne mi Kejsi, uputim joj ljutit pogled. Ne mogu da verujem da mi je ovo uradila.

-Moram da idem, javi mi ako bude novosti. -

-Nemoj da ideš, molim te, otiću ja, ostani Kejsi si potrebna. -  zastajem na trenutak ali ipak odlazim, samo želim sad da budem sama.

******

Dugo sam šetala sama u tišini, toliko dugo da je i kiša počela. Savršen kraj savršenog dana. Pomisao da je on tu, tako blizu a tako daleko, sama pomisao me je izjedala iznutra.

Želela sam da mu se bacim u zagrljaj, da mu kažem da ga volim, da mi je nedostajao, da sam ljuta. Ljuta sam jer me je ostavio bez ikakvih objašnjenja, ostavio me da se pitam zašto?

Iz razmišljanja me trgne povlačenje sa kiše. Uplašim se ali telo mi se umiri, kao da nije moje.

-Budi mirna Karen! - naredi mi glas.

-Odkud vi? Mislim ti ovde? -

-Pratim osumnjičenog a ako bi tebe sada video, to bi možda sve pokvarilo. -

Pogledam okolo po ulici, na kišnoj ulici ne vidim nikog osim dečka u crnoj kabanici koji skreće za ugao.

-Dođavola! - vikne sebi u bradu, a onda okrene telefon.

-Osumnjičeni je krenuo u tvom smeru, budi spremna. -

Spusti slušalicu a onda pogleda ka meni.

-Zaboga ti si sva mokra, hajde idemo na kafu. -

Postajem zbunjena, ko je to bio? Zašto bi sve bilo uništeno da je mene video?

-Ko je ono bio? - pitam glupo svesna da je hteo već bi mi rekao.

-Osumnjičeni, već sam ti rekao, obećao sam da ću uraditi sve da nađem Saru, pa to i radim. -

-Ali ko je On?! - ciknem Na njega, dok mi on pokazuje pogledom ne pitaj suvišna pitanja.

Potpuno ignorišući moje pitanje, nastavlja da me vodi ka kafiću u blizini. Bez obzira koliko sam puta pitala ko je, detektiv nije otkrivao dodatne informacije. Samo je ponavljao da je to poverljivo.

*****

Sedeli smo u kaficu i pijackali kafu, Brajan je više puta pitao za Kejsi, njen život.  Sve je to bitno za slučaj, govorio bi, mora da zna sve da bi eventualno našao motiv ili krivca za Sarinu otmicu.

Strpljivo sam mu odgovorila na sva pitanja, posmatrajući ga primetila sam kako mu se lice ozari kad god pomene Kejsi.

-Znate šta? Voleo bih da izvedem tebe i gospođu Atias sutra na ručak. Čisto poslovno, možda se gospođa setila nekog ko bi želeo da joj naudi sem Dzejmsa. -

-Moram da vidim sa njom, mada mislim da bi htela, Kažite kad i gde? -

- Sutra, u dva sata, u restoranu Skaj. -

-Bićemo tamo sutra. Ubediću ja nju da dođe. Kada je Sara u pitanju, sigurno će hteti. -

Zahvalim mu se ponudim se da podelimo račun, ali on se ljubazno nasmeje.

-Nema potrebe za tim, idite kući, odmorite se, videćemo se sutra. -

Pozdravim se i uočim taksi, zaustavim ga izdiktiram adresu. Petnaest minuta kasnije stigla sam kući, guram ključ u bravu ali shvatam da je već otključano.

Ulazim I vidim Sema zavaljenog u fotelji kako jede čips i ispija pivo. Pozdravim ga ali on u prvom trenutku ni ne shvati da sam tu, dere se na televizor dok gleda utakmicu.

-Vidim da je nekom boljem - gotovo se proderem da bi obratio pažnju na mene.

-Ljubavi, nisam primetio da si ušla, gde si bila ceo dan? -

-Šetala sam, tražila posao. Idem da se Okupam i da legnem mrtva sam. -

-Dobro.- mahne mi I pošalje mi Poljubac a onda vrati pogled na ekran.

Oblačim svoju omiljenu pidžamu dok razmišljam o svim događajima danas. Ležim u krevetu premorena ali san neće na oči. Telefon zvoni, Kejsi zove, samo sam trenutno ljuta na nju da bi joj se javila. Gasim telefon i zaspim.

Zapala sam u ogromnu gužvu, govorim taksisti da požuri da ne želim da zakasnim. Ne porađa se najbolja drugarica svaki dan. Uzbuđena sam otkad mi je odjutros javila da joj je pukao vodenjak.

Čim mi se završila smena krenula sam da jurim, svratila sam usput i kupila medu.

Kada smo konačno stigli do bolnice, jurila sam okolo tražeći porodilište. Pošto sam nosila medu ispred sebe naletela sam na Dina.

Danas mi niko neće upropastiti dan zaobilazim ga i nailazim na Dzejmsa.

Srećan je i uzbuđen, vrištimo okolo dok nas sestrica ne opomene i na kraju nas pošalje u čekaonicu.

Na televizoru idu vesti o nekom ludaku što je oteo devojčicu i sakrio je u podrumu.

-Kakvi sve ljudi postoje! Strašno ja bih ih sve po bila. -

-Mesto je previše očigledno, bolje je da ju je sakrio u Dizniledu. -

-Dzejms! Da li si uopšte slušao vesti? Čovek je oteo malu devojčicu! -

-On je njen otac! Samo je želeo vreme sa svojim detetom. Bolje da je odveo u Diznilend. Niko ne bi posumnjao na najsrećnije mesto na svetu. -

Taman poželim da ga pošteno izgrdim kad dolazi sa vestima.

-Čestitam tata, dobili ste predivnu ćerku. -

-Sara, zvaće se Sara.

Probudi me jutarnji zrak na obrazu, uzimam telefon okrećem Brajanov broj.

-Ja mislim da znam gde je Sara. -

Elo ljudi, prvo izvinite zbog grešaka. Drugo hvala što čitate, Vote and com vaše mišljenje mi znači. I da još nešto sledeći nastavak iz Brajanovog ugla. To je to za  sada, do sledećeg puta

Ostanite dramatični

Vaša DramaQueen <3