Living a dream

21.

Kejsi pov.

Din je otišao, on je samo stajala tu bez ijedne reči. Pokupila sam njene papire, uhvatila je pod ruku i odvela je kući. Ostalo je još malo vremena pre nego što sam trebala ići po Saru.

-Karen? Da li želiš da pričamo o tome što se desilo? - sedi  na fotelji i samo ćuti. Osećam da se lomi ali ne želim da je pritiskam.

-Ja...  Kejsi ja... - brizne u plač. Zagrlim je, njena crna kosa se prospe po mom ramenu.

-Dušo, nemoj, škodi bebi. Nemoj molim te. - pomeri se od mene i pogleda me, pogled joj je kao u malog deteta koje je strašno pogrešilo.

-Dete nije Semovo. - negde u dubini duše sam i sama to znala.

-Zašto si rekla Dinu da jeste? -

-Zato što je on oženjen! Kako mogu da mu kažem da je njegovo?! Mislio bi da ga tražim zbog deteta! -

-Znaš i sama da nije tako! On tebe voli! -

-Voli a oženio drugu! -

-On nju ne voli! -

Ona se besno ustane i ode u kuhinju. Samo da nisam obećala Dinu da joj neću reći. Sad bi joj objasnila sve, imam rešenje u rukama a one su mi vezane.

Flešback

Stojim u svetlo zelenoj haljini, ispred ogromnog restorana čekam Dina. Danas se ženi a kasni, ne želi to da uradi.

Dolazi teškim i sumornim korakom, njegove zelene oči odaju samo tugu. Čekam da dođe a onda ga zagrlim.

-Ne znam da li da ti čestitam ili... -

-Možeš da mi izjaviš saučešće. -

-Dine, preteruješ! Nije Luci toliko loša! -

-Nije ona loša ali znaš da ja nju ne volim. Volim Karen.. Moja Karen, kako je ona? Da li zna za ovo? -

-Karen je dobro, koliko je to moguće. Ne zna, nisam joj rekla. Mislim da ne bi to podnela. -

-Želim da mi nešto obećao. - pogled mu je tužan i ozbiljan.

-Reci. -

-Nikad, ali nikad nemoj reći Karen zašto sam se oženio. Kejsi Obećaj mi!

- Ona bi to razumela, zašto da joj ne kažem?! -

-Pet godina je dug period, ne želim da joj život stoji u mestu zbog mene. Ne želim da me čeka, možda nađe novu ljubav.-

- Ali ti nju voliš! Kako to možeš tražiti od mene? Kako to da prećutim? -

-Kejsi, molim te. Obećaj mi! - uhvati me za ruku i pogleda me pravo u oči.

-Uništavaš svoj život sa tim! Obećavam ti, neću joj reći! -

Klimne glavom a onda iz restorana izlazi njegova mama vidno presrećna.

-Ajde vas dvoje, vreme je da počnemo. -

Pogleda u mene a onda mi stegne ruku.

-Biće sve u redu brate. - tiho mu šapnem na uvo, poljubim ga u obraz i predstava počinje.

Flešback end.

Glupo obećanje, uskoro se svakako završava pet godina koliko su morali da ostanu zajedno. Voli Karen u dalje samo je ona suviše ponosna da bi to primetila.

Dolazim u kuhinju sa namerom da je urazumim ipak to dete zaslužuje da zna ko mu je otac.

-Ne, ne i ne! To dete je samo moje! Din ima svoj život! -