Living a dream

39.

Psihijatriska bolnica "Sunce" .

Brenda pov.

Mesec dana kasnije

Mesec dana zatvorena, nisam ja kriva ona Kučka Kejsi je kriva za sve, ali sreća ti si tu samnom Dzejms ljubavi.

Rekli su da sam luda! Ja nisam luda meni nije mesto ovde. Vezuju me samo što sam htela da je ubijem kučku. Ali ti si se vratio da ne budem sama ljubavi.

-Brenda dušo vreme je za lekove. - tamnokosi momak nosi tacnu sa lekovima. On me vezuje i muči pogotovo noću. Noći su tako duge ali ti si tu ljubavi odbranićeš me.

.
-Ne želim tvoje lekove, nisam tvoja duša. - Prevrnem tacnu sa lekovima i pljunem mu u facu.

-Zar opet? Znaš šta se dešava kad ne slušaš? -

Grabe me i vezuju za krevet. Spasi me Dzejms molim se u sebi ali spasa nema.

-Dzejms dođi spasi me! - vrištim iz sve glasa ali on ne dolazi.

-Brenda lutko ti si totalno poludela. Nema ni jednog Dzejms ovde. -

-Eno ga tamo sedi u uglu. Dzejms dušo. - cvilim a on se samo osmehuje zašto ne dolaziš dušo moja?

-Sad moram da ti dam inekciju. Vidiš šta si uradila? I ko god da je Dzajms zaboravio je na tebe. -

-Ti lažeš svi vi lažete. On mene voli on je tu! On voli mene a ne onu kučku! - pokušavam da vrištim dalje ali uranjam u san.

- Dzejms Dzejms... - dozivam ga tiho da pobegnemo zajedno sa ovog mesta.

Prilazi mi izgubljenog pogleda i tužnih očiju.

-Predugo lutam ovuda, potreban mi je mir. Moraš me pustiti. -

-Ali ja ne želim! Želim da zauvek budemo zajedno! -

-To je nemoguće.-
Pušta mi ruku i kreće da se udaljava.

-Uradiću šta god treba. Dzejms ne napuštaj me. -

-Znaš šta treba da uradiš da bi bili zajedno? -

-Bićemo zajedno po svaku cenu. -

Znam šta treba da uradim. Budim se sa tim mislima uskoro Bićemo zajedno ljubavi.

Karen pov.

Sekunde prolaze kao sati, minute kao dani a dani kao večnost. Mesec dana te gledam u istom stanju. Vrati mi se Din. Boli me dok te gledam u istom stanju nepomičnog na ovom krevetu.

Zaštitio si nas,ali potreban si nam ovde. Naš sin je počeo da se pomera u stomaku. Znam da me čuješ, otvori oči potreban si mi.

-Kako je Din? -

-Nepromenjeno, umorna sam od čekanja. Samo želim da otvori oči da mu kažem koliko ga volim. -

-Smiri se, biće to sve dobro. Jak je on preživeće. -

-Ubija me čekanje. Ne mogu više. -

-Dušo moraš misliti na bebu, ona je sada najvažnija. - Kejsi me zagrli a ja počnem da plačem. Din vrati mi se.

-Kako je Sara? - postavljam pitanje da promenim temu. Nju je ovo sve jako pogodilo.

-Opet ima košmare noću. Budi se I vrišti, a udaljavanje Brajana iz naših života nije pomoglo. -

-Kejsi da li si sigurna da.... -
Pitanje ostaje da visi u vazduhu a ona besno odgovara.

-Da sigurna sam! Pokazao mi je proklete fotografije sa veridbe! Ispala sam potpuna glupaca. - odjednom se pokažem zbog zapitkivanja. Pogledam je I izvinim se.