Living a dream

25.

Kejsi pov.

Uhvatim sebe da pevušim, pevušila sam celim putem zajedno sa Sarom . Ona je bila iznenađena skoro me nije videla tako dobro raspoloženu.

Svratile smo usput do marketa, pravim večeru za Karen. Sara me posmatra sa dozom sumnje.

*****

Na putu do kuće bila je neverovatno tiha, kada sam počela spremati špagete, ona me je krenula ispitivati.

-Mama.. - pita dok mršti svoj mali nos, tako je slatka kada se ljuti.

-Kaži šećeru? - kažem I štipnem je za obraz.

-Koji je razlog ovolike sreće?, - osmehnem Joj se blago, moja sreća je toliko providna da čak i ona shvata da nešto ne štima.

-Slavimo to što smo se ja i teta Karen pomirile i tvoj polazak u školu. -

-Vas dve ste bile u svađi? Kad? - Brzo mogu da okupiram njenu pažnju nečim drugim.

-Samo malo, nije htela da igra školice samnom. - našalim se sa njom a ona prekrsti ruke, naduri se, skloni glavu.

-I dalje me tretiraš kao bebu. Nisam mala,ja sam velika mama. -

-Jesi, još malo u centar da ideš. - nasmejem se i pomilujem je po glavi. - U mojim ocima ti ćeš uvek biti moja mala beba, čak i kada se udaš. -

-Jao mama! - isplazi jezik u znak gađenja. - To je fuj! Ja neću to da radim nikad, brak je fuj! -

Nasmejem se slatko, podseća me na mene u tim godinama. Iako bi rado nastavila nasleđu raspravu čuje se zvono na vratima. Ne Stižem ni da kažem, ona već sleće sa stolice da otvori vrata.

-Ja ću! - dovikne dok otvara vrata.

-Što ovde nešto lepo miriše. -

-Teta Karen! Konačno si stigla! Zašto ste mama i ti bile u svađi? -

Karen zastane, ne znajući šta sam ja rekla, ona samo preusmeri pitanje meni.

-Ovde me svi tretiraju kao bebu! - duri se I gleda u nas dve.

-Ti ćeš uvek biti naša beba! -

-Baš lepo, mama smem da idem da gledam crtani? Ili da radim nešto što odrasli rade? -

Karen I ja prasnemo u smeh. Moja Sara, zuri da poraste, a mi bi sve dale da smo opet male.

-Naravno da možeš, velika Saro. - ona se namršti a mi se slatko nasmejemo.

-Nedostajalo mi je ovo, ti Sara i ja. - pogledam je sa nostalgijom, i meni je ona nedostajala u poslednje vreme uopšte nismo imale vreme jedna za drugu.

-Sve će biti u redu, izvini. Nije na meni bilo da te napadam da kažeš Dinu.-

-Ne izvini ti. Ponela sam se odvratno prema tebi. -

Ne želim da počne plakati, pa sam promenila brzo temu.

-Hoćeš da probaš sos? -

Ona krene da probava i oduševljena me požuruje. Želim da joj kažem šta mi se dešava.

-Nego, neko je pevao na kiši. - podigne obrvu I pogleda me. Obraze mi se ispune iznenadnom toplinom.

-PA Ja sad...-zamuckujem i izbegavam njen zapitkujući pogled.

-Ko je srećnik? -

-Karen zaboga! Niko! -

Telefon zvoni, ja krenem da se javim ali ona me uhvati za ruku, zahtevajući odgovor.

Sara se javi, i onda dotrči da me Brajan zove.

-Brajan, otkud ti da zoveš? - Karen se smeje dok ja sklanjam pogled.

-Kafa sutra zvuči savršeno, u koliko sati? -

Ona pravi grimase i smeje se.

-Naravno biću tamo. - spuštam slušalicu, očekuje me gomilu pitanja od Karen.

-Znači Brajan? -

-Ne budali se,mi smo samo prijatelji, hajde da jedemo. -

-Prijatelji, ma da. Hajde ali duguješ mi odgovore kasnije.

Odlazimo za sto, na kratko sam se izvukla ali ona neće odustati tako lako.

******

-Pričaj ko je Kejsi! - Dzema me uporno ispituje.

-Samo prijateljica, bivši klijent.-

-Brajan to sam ja, ti se nikad ne družiš sa klijentima. A i nisam te videla ovako srećnog od kada si bio sa Paulom. -

Stvori mi se nevidljiva knedla u grlu, na sam pomen njenog imena vrati mi se stara tuga i bol.

-Kejsi nije Paula! - uzviknem uznemireno.

-Druže, smiri se. - Stiv me umiruje dok Dzema shvatajući grešku krene da se izvinjava.

-Prošlo je, ne mogu da ti opišem Kejsi. Ona je jedinstvena. -

-Imam onda ideju, pozovi je na kafu. Da se bolje upoznamo. -

Razmislim o tome par minuta, ali što da ne? Mi smo prijatelji i to ću Dzemi i da pokažem. Uzimam telefon i okrenem broj. Taman kada poželim da prekinem javi mi se umiljati ženski glas.

-Halo ? - Sara, sad ću malo da se našalim sa njom.

-Kejsi, Brajan je. -

-Nije mama, Sara je. -

-Izvinite mlada damo, ja sam pogrešio. Možeš li mi dati mamu? -

-Naravno, čika Brajan tako da sam ja velika? -

-Ti si najveća devojčica koju ja znam. -

-Molim te reci to mami, tretira me kao bebu. -

-Grdiću ja mamu zbog toga, odmah. -

Ona mi da Kejsi, glas joj je umiljat i nežan kao i uvek. Traži razlog mog poziva.

Kažem joj da želim da popijemo jutarnju kafu kod mene, sutra u devet. Izdiktiram joj i adresu i pozdravim se sa njom.

-Opet crveniš.- dobacuje mi Dzema dok prebacuje kosu na drugu stranu.

-Da li je pametno zvati je u tvoj stan? Verovatno je u haosu. - govori mi Stiv kroz smeh, njega cela situacija očigledno mnogo zabavlja.

-PA s obzirom da više nemam najgoreg cimera na svetu, stan je poprilično uredan. -

-Ti nisi ni provodio vreme tu, tebi je kancelarija život. -  buni se Stiv, krećemo našu uobičajenu raspravu, koju vodimo od mog rastanka sa Paulom. Donekle je u pravu, meni je kancelarija posle nje postala život.

-Momci, prekinite. Platite račun pa da idemo. - opominje nas Dzemin strog glas.

Plaćamo račun i oprastamo se od Stiva. On ostaje još malo video je neke lepe devojke.

Izlazimo napolje, veče je sveže posle kiše.
Dzema me najbolje zna, koristi isti pogled kao kada smo bili deca, želi da zna sve o Kejsi, ona je naziva snajkom.

Ja je uporno uveravam da tu ne postoji ništa, mada trenutno ni sam nisam siguran u to.

Srećan osmi mart drage moje čitateljke.  Vote and Kom Ako vam se sviđa, vaše mišljenje mi znaci. Do sledećeg puta vaša DramaQueen <3