Možda se izgubiš ✔

2.

Ima ono nešto,
neke lepote u novim počecima.

 
 

Obilaženja manastira i crkava definitivno nije moj fah. Naporno je, a ni ne pronalazim neko posebno zadovoljstvo u tome. Sada znamo da će se svako hodočašće održati bez mene. Isto tako znamo da bi svaki iole vernik trebalo makar jednom u životu da ode na neko. Da me Anđelina sada čuje, pa, blago rečeno, odrekla bi me se preko najvećeg razglasa. Ne bi to uradila, voli ona mene, tešim se.

Sedim na drvenoj klupi u hladu visokog drveća. Iz trošne bele crkvice izlaze i ostali te popunjavaju sto. Smeju se i dogovaraju šta bismo mogli raditi za slobodno vreme koje nam je dato. Bojan sedi prekoputa mene, Vukašin je odmah do njega, a Mija do Danijela. Ana se pribila uz mene i samo što ne izbalavi. Jedino joj Mija bode oči - pribila se uz Bojana. Mazi mu rame. Nokti joj se penju duž njegovog vrata. On se kikoće. Ana kipi. Ja posmatram situaciju, Stela čini isto. Kakva je to najbolja drugarica kada svesno flertuje sa tvojom dugoročnom simpatijom? Može li se to uopšte nazvati najboljom drugaricom? Ja bih je uklonila iz poznanika, a kamoli bliskih prijatelja.

Igramo karte. Treba uhvatiti namigivača. Igra je jako zanimljiva. Ovaj Danijel me ne prestaje iznenađivati. On ju je predložio.

Sve karte popadaju na drveni sto, pa među njima i moje. Mija se smeje, nekako usiljeno, ili to samo ja primećujem. Tapše rukama jer je uhvatila namigivača. Leđa je pribila uz Bojanovo rame, a Danijelu se obraća. Ne smem ni da pogledam Anu, već znam šta ću zateći.

Igramo još par partija. Pokušavam da ne umrem od smeha na Matejino nespretno namigivanje. Izgleda kao da ima tikove. Isto tako pokušavam da ne obraćam pažnju na Mijino koketiranje s tri momka odjednom i na Aninu ljubomoru koja se može opipati. Stela izgleda uspeva ostati slepa na sve to. Divim joj se, zaista.

Razredna nas zove da se vratimo u autobus. Bilo je i vreme. Ne mogu ovde ostati više ni minuta. Jedva sam dočekala da se uvalim u udobno sedište. Odremaću dok ne dođemo do sledeće destinacije.
Namrštim se i nevoljno otvorim oči kada začujem Anin glas pozadi. Nešto mrmlja. Ili bolje rečeno, reži. Okrenem se i pogledam je.

,,Otkud ti tu?“ Steže pesnice u krilu.

,,Pogledaj ko se uvalio na moje mesto“, izgovori kao kakvu psovku i okrene glavu ka prozoru. Ne sluteći šta bih mogla videti, poslušam je. Obrve mi se popeše nasred čela. Na Aninom mestu je Danijel. Priča sa Mijom, smejulje se, ona prebacuje svoje noge preko njegovih. Pogledam u već crvenu Anu.

,,Otkud ovaj preokret? Zar do malopre nije meta bio Bojan?“ Apsolutno ništa ne razumem.

,,Ne znam, Nina, ona izgleda voli da ima harem! Ne mogu da poverujem koliko je samo bezobrazna!“, reži moja druga najbolja drugarica. Stela nas samo sluša i posmatra. Ima tužnjikav izraz na licu. Ana zamaše rukama. ,,Ovo namerno radi. Nema drugog objašnjenja. Još samo kada bih znala zašto“, na ivici suza promumla nameštajući kosu koja joj je prekrila lice. Potpuno se okrenem ka njoj, klečim na sedištu i mrko je gledam. Uzvrati mi pogled.

,,Slušaj me sad dobro. Nemoj ni slučajno da si zaplakala jer ću te, u tom slučaju, prebiti. Lepo ćemo je pitati šta izvodi. Mora postojati makar neko objašnjenje, a mi ćemo ga i dobiti. Važi?“ Pružim joj svoj mali prstić u znak obećanja. To nam predstavlja znak sigurnosti, odanosti i predanosti.
Nasmeši se ugledavši ga i dâ mi svoj. Klima glavom.