Samo Tvoj 🔚

16

Budna sam već neko vrijeme, a čujem da je i on. Nakon nekog vremena čujem kako ulazi u sobu, a ja sam se napravila da spavam. Čujem kako se polako približava i sjeda do mene na krevet. Uzima jednu ruku i ljubi je. Dok polako prstima prelazi preko mojih obraza i budi me.

"Ajde ustani, moramo ići, a nisi još ni stvari spremila."

"Zato što ne idem okani me se." Govorim zatvorenih očiju. Čujem ga kako ustaje razmiče zavjesu da uđe svjetlosti.

"Daj budalo!" Negudujem i pokrivam se pokrivačem po glavi koji ubrzo biva maknut s mene i baci ga u stranu.

"Ne digneš li se iste sekunde polit ću te hladnom vodom." Rekao je prijeteći.

"Mrzim te." Rekla sam mu dižeći se i stajeći pored njega.

"Vidiš kako možeš slušati."

"Kao što vidim nisi spremila stvari, ali nema veze. Bit ću toliko dobar dok si ti u kupaoni i obućeš se da ja to napravim umjesto tebe." Nasmiješi mi se.

"Jao baš si divan." Sarkastično sam rekla. Odmah ujutro mi je digao tlak.

"Hvala na komplimentu ljubavi." Poljubi me u usta na blic.

"Previše si dopuštaš." Istaknula sam mu odlazeći u kupaoni. Kad sam prošla pored njega lupio me po dupetu.

"Mmm."

"Prestani." Govorila sam odlazeći prema kupaoni dok se on jako nasmijao.

"Nikad'" Čula sam ga kako je viknuo, kad sam bila ušla u kupaonu.

Dok sam izašla, on je već bio pred kraj pakiranja.

"Gotovo, nema na čemu i drugi put." Rekao je sretno i očekivao zahvalu.

"Pa nisam te ja tjerala da slažeš."

"Jel bi te jedno hvala ubilo?"

"Kao što sam rekla, nisam te tjerala da slažeš. Uostalom ja ni ne želim ići." Bili smo jedno ispred drugoga.

"Pa sreća moja pa te ne pitam." Na to sam samo prevrnula očima, dok se on nasmiješio

"Krećemo uskoro, jest ćemo uzeti nešto usput. Uzmi šta trebaš i da si dolje nacrtala u roku 3 minute. Vjeruj mi ne želiš da ja dolazim po tebe." Krenuo je pa je stao

"E da i obuci kupaći obavezno." Rekao je prije nego šta je izašao. Prvo nisam htjela obući kupaći, a onda sam se sjetila ko zna što je smislio pa sam ga na kraju i obukla.

"Čudi me da nisam morao dolazit po tebe." Rekao je kad sam došla.

"Jesi sve uzela?" Upitao me, kada ništa nisam odgovorila na njegov komentar.

"Valjda jesam." Odgovorila sam.

"I tako ti pola toga neće trebati." Nasmiješio mi se. Mangup

"Ajde idemo." Uputili smo se prema autu.

Na putu smo stali i uzeli nešto iz pekare da pojedemo.

"Gdje idemo?" Ja ne bi bila ja da ne pitam.

"Strpi se još malo pa smo tamo."

Kad se parkirao uzeo je naše torbe i krenuo prema nekim tri lika koji su se odmah pozdravili s njime i preuzeli našu prtljagu, dok se on mene držao uz sebe ogrljenu oko ramena i tako smo se kretali za njima.

"Opusti se i vjeruj mi." Šapnuo mi je jer je valjda primjetio moju ukočenost. Lako njemu reći.

Kad sam vidjela da su stali i da idu na jahtu sam sam ga upitno pogledala.