Samo Tvoj 🔚

32

"Mariooo!" Viknem.

"Spavaj." Govori kroz san.

"Ali jedu mi se kiseli krastavci, sladoled i čips." Kažem iskreno.

"Ti stvarno nisi normalna." Promrmlja.

"Vidiš bebice, tatica nas ne voli." Govorim tužno svom trbuhu.

"Ne pričaj gluposti." Prvo mene poljubi pa onda poljubi moj trbuh.

"Ali stvarno sam gladna."

"Pa ženo draga jedi nešto normalno!"

"Pa to mi se jede." Slegnem ramenima.

"Drina za Boga miloga 4 sata su ujutro. Jel se mi stvarno oko ovoga prepiremo?"

"Kad mi nećeš donijeti."

"Pa odi, pa si donesi!" Sav iznerviran kaže.

"A kad nešto hoću donijeti onda mi kažeš da ne smijem, da moram mirovati."
Namusila se, legla i okrenula mi leđa. Sad je još i ljuta, divno.

"Drina trudna si, nije dobro da to sve miješaš, bit će ti zlo." Pokušam joj objasniti, dok me ona ubije pogledom te digne se i ode.

"Kuda ćeš sad?" Upitam zbunjeno.

"Šta te briga!" Dreknu se i zalupi vratima.

"Izludit ću, točno ću izluditi." Mrmljam dok ustajem. Da sam znao da će se ovako tijekom trudnoće ponašati točno bi išao na vazaktoniju. A tek smo na pola puta,  ne želim zamišljati što će biti poslije.

Dignem se i krenem za njoj da je tražim. Odem prvo u kuhinju jer mislim da je tamo, ali me tamo ne dočeka, kao ni u dnevnom. Popnem se ponovno gore na kat i nađem ju u jednoj sobi kako leži savijana u fetus i plače. Mario idote znaš da je osjetljiva od kad je trudna.

"Drina." Prilazim joj polako s leđa.

"Kreten sam, idiot, budala." Govorim joj dok ju okrećem da leži na mojim prsima dok joj rukama prelazim preko leđa, a drugom brišem joj suze.

"Ja nisam normalna." Govori kroz jecaj.

"Na šta da dijete liči kad ja spajam nespojivo." Na ovo još više zaplače.

"Liči će na mamu, bit će prekasna kao ona i neće imati dečka do 25." Na ovo se
nasmijala, ajde barem nešto.

"Oprosti ljubavi jednostavno ne razmišljam." Kažem dok ju ljubim u čelo ubrzo shvatim da je zaspala te ju još više približim uz sebe koliko je moguće.

Budim se i osjetim hladnu plahtu. Obavim higijenu i odem potražiti svoju bjegunku. Nađem ju u dnevnon, ali mi se njezin izgled nimalo ne svidi. Blijeda je ko krpa.

"Mario." Jedva progovori utom dolazi Marina te stavlja čaj i juhu pred nju.

"Zašto me nisi probudila?" Upitam Marinu, ljut sam.

"Nije mi dala."

"Drina za ime Božje!" Viknem.

"Idemo doktoru."

"Mario ovo je normalno, samo sam iscrpljena." Objasnim na šta me on upitno pogleda jer mu nije jasno.

"Povraćala sam veći dio jutra."

"Zašto me nisi zvala?"

"Isuse pa ne možeš mi pomoć."

"Ali mogu biti uz tebe, hoću i želim biti u svakom trenutku." Govori primajući me za obraze te uzima tanjur i počne me hraniti.

"Hoćeš da gledamo neki film uz kokice?" Upitam ju.

"Mhm i čips i dodaj neki umak."

"To već može." Kaže i ode.