Zver.✔️

5. Slabost.

Zatvorio je oči,dok sam ja posmatrala njegovo lice i tek kad sam videla izbočene vene po vratu,shvatila sam da steže zube,tako da sam se uplašeno vratila par koraka unazad.

'Polako prelaziš moje granice strpljenja.'- kroz zube je rekao,a onda me je jako uhvatio za ruku i bukvalno vukao za sobom.

'To boli idiote!'- ciknula sam iza njega,a onda sam se susrela sa besnim zelenim očima,pa sam videla svet naopačke.
Vrištala sam dok me je nosio preko ramena.

'Dobro dupe.'- začula sam.

'Bezobrazniće!'

Zavrtelo mi se u glavi kad me je mahinalno spustio,tako da sam se spucala u nešto jako.

'Zašto si me usmerio prema zid!?'- ciknula sam glasno,dok su mi oči bile zatvorene,a onda sam osetila snažan parfem i kad sam otvorila oči videla sam dugmića od košulje.

'Prihvaćam to kao kompliment.'- grubim glasom je rekao i razvukao smeh u kutu usana.

'On tako dobro izgleda.'

'Ne,ne izgleda.'

'To ti želiš da misliš,ali ti ne ide.'

'Kako da ne!'

'Mislila si da si udarila u zid.'

'Pa šta otkud sam znala da ima tako jaka prsa.'

'Priznaj sviđa ti se.'

'Ne.'

'Sviđa ti se. Ovo ti je dobra prilika. Em je lep,em je multi-milioner,prosto savršen.'

'Umukni više. Nestani.'

'Adriana ne mući sebe. Priznaj. Sviđa ti se.'

'Ne sviđa mi se! Nestani!'- ups. Rekla sam to na glas,zar ne?

'Vodiš bitku sa sobom da li ti se sviđam?'- upitao je i podigao obrve.

'Vodim bitku sa srednjim prstom,ima tako žarku želju da se diže na tebi!'- obrusila sam mu,dok sam mu bukvalno ispred nosa držala srednji prst.

Njegov osmeh.
Gubim dah.
Hipnotizirano gledam u njegov osmeh,koji je bio malo je reći čaroban.

'Zar je toliko teško reći "Dejvide sviđaš mi se."?'

'Teško je reći kad ti se osoba ne sviđa.'

'Ali tvoj pogled to ne govori.'

'A da. Ti si kao vidovita Vera pa znaš.'- ponovo osmeh i ponovo gubljenje daha.

'Ako nastaviš ovako onesvestićes se.'

Unutrašnji glas me je prekorio.

'Upravo sad tvoj pogled govori sviđas mi se.' - grubim tonom je rekao dok je raskopčavao dugme od košulje, učinio je da to izgleda tako seksi.

'Govori jebi se.'

'Ne. Govori sviđaš mi se.'

'Zašto si tako uporan čoveče, ne sviđaš mi se!'- osmehnuo se,a ja sam stala i ponovo gledala kao hipnotizirana.

Jebote Adriana! Kao da nisi videla muškarca.

'Evo upravo ovaj pogled govori sviđaš mi se.'

'Ne, ja se samo divim tvojim zubima. Kod kog zubara ideš?'- brzopleto sam upitala,pokušavajući da sakrijem crvenilo na obrazima zato što ne znam da lažem.

'Adriana,loše lažeš. A i evo i sama vidiš da želiš da ostaneš ovde.'- rekao je.

'Ne želim!'

'Jesi li sigurna? Zato što smo već petnaesetak minuta ispred vrata gde si slobodno mogla da izađeš ali si izabrala da se svađaš sa mnom umesto toga?'- grubim glasom je govorio,što se mojim ušima činilo kao najlepše tonove muzike.

'Čekaj,šta? '

Tu je nastavak!
Izgleda da imam najviše inspiracije kad imam full obaveze.😂
Kako vam se čini za sada?

Vaša Inna. ❤