Zver.✔️

45. Moj hir.

Dok sam mirno uživala u svoj doručak, kao grom iz vedra neba je uleteo Dejvid besan kao ris. Kao da su mu munje letele iz očiju. Gledala sam zabezeknuto dok je Markus hodao iza njega i samo govorio "Smiri se brate."

'Ne mogu jebeno da se smirim! Prestani više!!'- glasno je uzviknuo,a ja sam ispustila čašu koja se polomila na hiljadu delova i dobila celo njihovo pažnje.
Kleknula sam na kolena i krenula da skupljam delove polomljenog stakla.

'Auč!' - jauknula sam i ugledala ogromnu posekotinu na mojoj ruci,a vrlo ubrzo zatim krv je počela da teće kao luda.

'Adriana!'- uzviknuo je Dejvid i došao do mene.

'Šta si uradila pobogu!?'- uzeo mi je ruku.

'Idemo odmah u bolnicu, ovo treba da se šije.'

'Ne! Ne treba.'- uzviknula sam i stavila ruku pod mlaz vode.

'Ne inati se! Polazi! Ne mogu još sa tobom da se raspravljam, ne ljuti me!' - kroz zube nervozno je rekao.

'Polazi kad kažem!'- glasnije je rekao i povukao me je za ruku,a ja sam jauknula od bolova.

Ušli smo u auto, te je on munjevitom brzinom krenuo,samo sam stegla ruke i molima Boga da stignemo živi i zdravi.

'Daj uspori!' - uzvikla sam kad smo se zamalo sudarili,a on je samo stegao zube tako da mu se vena izbočila na čelu.

'Hvalim te Bože.'- rekla sam onog momenta kada sam izašla iz auta i ugledala bolnicu.

'Morate da primite infuziju protiv bolova, ostalo je gotovo.'- rekao je doktor.

'Kakav lek?'

'Obicnu infuziju protiv bolova.'

'Ne!'- uzviknula sam nervozno, a Dejvid me je pogledao.

'Adriana ne glupiraj se kao neko malo dete, lezi tu. Priključite joj infuziju.' - uzvratio mi je nervozno.

'Ne,ne, neću. Ne boli me ništa, neću infuziju.'- paranoično sam govorila.

'Zašto se plašite nije ništa strašno, nema potrebe od straha.'- sa osmehom je rekao doktor.

"Jeste, kad ne bi bila ova beba u stomaku, ne bi bilo strašno."- ironično sam pomislila.

'Ne inati se.'- kroz zube je rekao Dejvid.

'Idemo kući.'- rekla sam i ustala iz kreveta.

'Adriana ako sad idemo kući da znaš i da plačeš od bolova neću se vratiti ovde.'- ucenio me je Dejvid,a ja sam ga samo strogo pogledala i krenula da hodam prema izlazu.

"Nosim tvoju bebu idiote, pička li ti materina bezobrazna."- pomislila sam,a onda mi je sinulo da on to i ne zna.

'Zašto se ponašaš kao dete od pet godina?'- odbrusio mi je onog trena kad smo izašli iz bolnice.

'Zato što me ne boli, neću da se trujem.'

'Svašta. Pa to je preventiva ženska luda glavo!'

'Prekini Dejvide!'- unela sam mu se u facu,a odmah nakon toga je on promenio boju lica i stegao me je za nadlakticu,a ja sam se smrštila od bolova.

'Slušaj me, previše dopuštaš sebi ,znaš? Zavela si me, zavoleo sam te, srećni smo bili,a onda si mi uzela sreću i ubila bebu, šta želiš više!? Silom me teraš da te ubijem!' - nervoza se osećala u njegovom glasu.

'Ubij me onda.'- rekla sam,а on se cinički nasmešio.

'Ubij ,ajde.'- ponovila sam odlučno,a on je  izvadio pištolj i uperio pravo u mene.

'Pucaj.' - progovorila sam.

'Ajde pucaj šta čekaš.'- nakon tišine ponovila sam.

"Nekad između toga da imaš sve i imaš ništa, stoji samo jedan trenutak. "

Tu je nastavak!
Kako vam se dopada?
Šta mislite šta će se desiti dalje?
Pišite mi⬇️

Ljubi vas.
Vaša Inna. ❤️