Zver.✔️

24. Posmatram te.

Dok sam je ja iz daljine posmatrao, primetio sam kako joj je on prišao. Čovek kojeg prezirem. Čovek koji godinama pokušava da me sabotira. U tom trenutku sam samo slušao brzi puls u glavu i osećao krv kako mi vri sve više i više.

°•°•°•°Adriana°•°•°•°•

Dok sam ispijala svoje piće i s' vremena na vreme bacila pogled na Dejvida, prišao mi je jedan muškarac. Brada od nekoliko dana je krasila njegovo mladalaško lice,dok su mu tamne oči šarale po mom telu. Teget odelo je savršeno pristajalo uz njegovu stas.

"Ali ipak ne toliko dobro koliko i Dejvidu."

Namrštila sam se na moj pomisao,a onda sam začula njegov glas.

'Dobro veće mlada damo.'

'Dobro veće.'- kratko sam odgovorila iz pristojnosti jer otkud znam možda je neki Dejvidov partner, ko će se s' njim raspravljati kasnije.

'Zašto tako lepa devojka provodi vreme sama?'

'Nisam sama i nisam devojka.' - rekla sam jasno davajući do znanja da sam zauzeta ,a on mi je pružio ruku uz kratki smeh.

'Jakov Dalson.'

'Adriana Tomas Hill.' - prihvatila sam ruku,a njegov osmeh je za tren spao kad sam rekla svoje ime.

'Dejvide.'- pokušavala sam da pročitam šta se dešava, a onda sam začula poznati glas iza sebe i ruku oko mog struka.

'Jakove.'- grubim glasom je rekao,dok je izdahnuo dim cigarete.

'Kako si?' - provokativno je pitao, što me je nateralo da se zapitam da nisu možda ovi u zaratovani.

'Dobro. Ljubavi, idemo da te upoznam sa nekim.'- pogledao je u mene sa osmehom kojeg sam očarano gledala i obožavala.
Samo sam klimnula glavom,te me je on povukao za struk jakim stiskom.

'Šta tražiš s' njim?'- grubim glasom kroz zube je procedio kad smo hodali prema nekim stolom.

'Šta sad?'- pitala sam nervozno.

'Još jednom da te nisam video u njegovu blizinu. On nije moj prijatelj.'- kroz zube je sve vreme pričao dok je u kut usne imao smeh kako bi sve izgledalo u redu.

'Otkud sam to mogla znati? Ne piše mu na čelu. Nisam htela da te ponovo obrukam, pa sam se upoznala. Inače, veruj mi ,nisam tip osobe koja se lako upoznava sa svima.'

'Sad znaš. Mislim da smo to završili.'- procedio je.

'Gospodine Anderson, ovo je moja supruga Adriana.'- kroz smeh je rekao.

Jebem li mu. Kako samo glumi. Ne mogu da ga razumem. Čas je đavo, čas anđeo.

'Drago mi je.' - kroz veštački smeh sam rekla i prihvatila ruku pristarog čoveka.

Već neko vreme slušam poslovne priče, dok nervozno posmatram okolo i ispijam svoje piće. Svi su se smejali na silu što je postalo previše prepotentno za mene. Nisam ja osoba koja glumi svoje emocije. Nerviraju me ovi ljudi. Odlično odglumljeno prijateljstvo. Čudi me kako se nisu poubijali do sad. Gadilo mi se.

Još jedan deo je tuu!
Kako vam se čini za sad?
Pišite vaše ideje,dajte mi inspiraciju oko priče. Očekujem vas⬇️

Vaša Inna. ♥️