Zver.✔️

43. Zvezde ostaju sjajne.

° • °°•°•°••°•TRI DANA KASNIJE°•°•°•°•°•°

'Jeste li spremni gospođo?'-upitala me je doktorka.

'Da.'- nesigurno sam rekla,a ona je krenula prema meni sa instrumentima.

°°•°•°•Dejvid Hill°•°•°•°

Ona upravo ubija moju bebu. Shvatam da nisam zaslužio sreću nakon toliko krvi koje sam prolio u mom životu,ali sam ipak zaslužio ovoliko malo svetlosti u životu.
Držao sam sliku ultrazvuka u jednoj ruci, a u drugoj flašu irskog viskija.

'Šefe, Viktor nas je zajebao, ali smo ga pronašli u garaži je.'- nesigurno je prišao Sam,a ja sam nervozno skočio iz fotelje još jednom sam pogledao u slikicu ultrazvuka,te sam stegao zube repetirao pištolj i brzim koracima se uputio prema garaži.
Samo što sam ušao napunio sam njegovo telo hitcima. Bio sam besan. Na njega. Na Adrianu. Na Boga. Na sudbinu. Na svima. Čak i na samog sebe, što se do sad nikad nije desilo.
Krv je bila svuda po mom telu. Po licu, košulji i rukama.
Izašao sam iz garaže i ispred mene ugledao Adrianu, koja me je gledala od glave do pete preplašeno.

'Šta se desilo?'- upitala je zabrinuto.

'Ništa što bi trebalo tebe da zanima.'- grubo sam joj odgovorio i pogledao u njen stomak.
Više nema bebe. Nema nakon dugog vremena u mom životu razlog sreće. A trudio bih se. Trudio bih se da ih zaštitim, da budemo srećni zajedno. Da budemo porodica. Ona je sve upropastila. Sa mržnjom u očima sam je gledao besno i osetio kako mi se vena izbočila na čelu od nervoze. A voleo sam je. Voleo kao nikog u životu. Ne kažu dzabe da velika očekivanja unište čoveka.
Nekoliko minuta je gledala u mene i htela je nešto reći,ali je svaki put odustajala. Bila je moje najdraže, tu sam verovatno i pogrešio. Nema više ljubavi prema njoj. Nema ni mržnje. Jednostavno sam samo besan. A kad sam besan nisam svoj.

Repetirao sam pištolj,a njene usne su zadrhtile. Gledala me je sa strahom u očima. Kao preplašeno lane. Pogledao sam u pravcu neba i počeo da pucam derajući se.

'Aaaaaaaa!'- uspeo sam da uhvatim nju kako najbrže što može trči i ulazi u kuću.
Kad sam ispraznio ceo šaržer uzdahnuo sam duboko i bacio pištolj na zemlju.

•°•°•°Adriana°•°•°•°

Zatvorila sam se u sobu,zaključala vrata i naslonila se na nje disajući brzo i preplašeno kao nikad do sad u životu.
Mrzi me. Gledao me je kao plena. Nije imalo ni trunku osećanja u njegovom pogledu. Samo tama. Kao da su mu oči bile ispunjene crninom. Desilo se upravo ono od čega sam strepila i što sam slutila da će se jednom desiti. On želi da me ubije. Bez imalo osećanja bi me ubio. Bez treptaja. Bez pomisao da smo se nekad voleli. Tešila sam samu sebe da će biti bolje. Molila sam Boga da skroti zvera u njemu.

I evo još jedan nastavak je ovdee!
Bebica je baš rešila da sarađuje sa vama, premirna je i samo joj se spavki😂😂 , tako da sam uspela da napišem još jedan tadaaa🎉🎉🎉
Šta mislitee?⬇️

Vaša Inna.❤️