Zver.✔️

22. Neko nije.

'Ne prelazi granice mog strpljenja. Jasno?'- govorio je gledajući me strogo u oči, na šta sam ja samo klimnula glavom, a onda sam osetila olakšanje stiska na ruci, te sam brzinom svetlosti pobegla u svoju sobu.
Zalupila sam vrata i zaključala disajući ubrzano. Bacila sam pogled na ruku koja je bila crvena od njegovog stiska.

'Crk'o da Bog da.'

E sad ću u inat da nosim "ove makarone na glavi". Đubre jedno. A ti Adriana svaka ti čast, vidiš ga sa osmehom na lice i sve odmah zaboravljaš. Zaboravljaš da je on zver. Hladnokrvno otelotvorenje đavola sa  anđeoskim likom. Tešim sebe da je bolje ovakav život, da imam sve što sam mogla da sanjam,al' tu nemam život. Tu sam ko ptica što ne leti.

°•°•°°•°•°•°•°•°°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•

Stojim napolju kao retard neki već deset minuta i kunem onog idiota. Kad već čekam bar da se slikam.

'Wille dođi.'- uzviknula sam, te je on klimnuo glavom i ubrzo se stvorio ispred mene.

'Uzmi ovaj telefon i napravi najlepšu moguću sliku.'

'U redu gospođo.'- rekao je i uzeo telefon.

'Hvala ti.'

'Nema na čemu gospođo, to mi je posao.'

Objavila sam sliku na Instagram,a ubrzo sam čula korake. Okrenula sam se i ugledala njega u crnom odelu, kombinovano sa belom košuljom. Opojni parfem je uveliko punio moje nozdrve, a njegov stas mi je otežavao disanje.
Odmahnula sam glavom kad sam shvatila da je preuzeo moj mozak.

'Gospodin se konačno setio da dođe.'- sarkastično sam prokomentarisala, ciljajući prema tom da kasni već petnaesetak minuta.

'Idemo.'- kratko je rekao,te je Will otvorio vrata,a zatim je on ušao vrlo ubrzo i ja.

'Jesi našla šofera?'- pitao je nakon nekoliko minuta tišine.

'Da. Sutra ujutru dolazi na intervju.'

'Kad?'

'Zašto to tebe interesuje?'

'Želim da i ja prisustvujem.'

'Oko jedan popodne.'- kratko sam rekla, dok su demoni u meni već uveliko plesali zato što se plan savršeno odvijao.

Izvadila sam iz tašnicu cigaretu i zapalila je.

'Kad si ti počela da pušiš?'- upitao je, dok je usmerio svoj znatiželjan pogled prema meni.

'Od kad sam izgubila roditelje.'

'Nisam znao.'

'Mnogo toga ne znaš o meni.'

'Znači i ti imaš porok.'

'Kao i svaki čovek na ovoj planeti.'- cinično sam dodala.

'Nisi raspoložena.' - kratko je dodao.

'Mislim da nema potrebe da komuniciramo bez veze.'

'Pokušavam da te upoznam bolje.'

'Nemoj.'

'Kad ja želim nešto da saznam, onda će se to ostvariti.'- rekao je grubim glasom, te sam se mahinalno okrenula prema njemu i htela da ga izvređam za sto života,ali sam progutala reći.

'Nešto si htela reći?'

'Zaboravi. Nije vredno objašnjavati.'

'Adriana, ne diži mi pritisak. Vidiš kako sam lepo raspolozen, uporno pokušavaš da mi pokvariš raspoloženje. To se neće završiti dobro.'

'Lepo si raspoložen zar ne?'

'Jeste.'

'Onda ne bih htela da vam pokvarim raspoloženje gospodine Dejvide.' - sa besom sam rekla.

'Draga, ti nisi u redu. Čas si raspoložena, čas bi da me ubiješ.' - sa bezobraznim smehom je rekao.

'Ti nisi u redu! Ti si pokvareni idiot koji menja raspoloženje kao čarape! Ti si đubre koje mi je napravilo ogromne masnice na ruci koje sam morala da prekrijem puderom da ne bi tvoji "dragi prijatelji" pomislili da trpim nasilje! Preklinjem dan kada sam te srela! Preklinjem dan kad sam se rodila! Mrzim te! Nisi ni sam svestan koliko te mrzim, nisi ni sam svestan koliko mrzim sebe!'- pokušavala sam da zadržim suze dok mi je glas pucao i drhtio na svaku rečenicu.

'Wille zaustavi auto i izađi.'- tiho je rekao.

Hej,hejj!
Tu je konačno nastavak. Ja se stvarno izvinjavam zato što me dugo nije bilo, ali obečavam da ću sutra uveće objaviti više delova priče.
Nadam se da se čitamo!

Vaša Inna.♥️