Zver.✔️

23. Svašta.

Nakon zvuka zatvaranje vrata,osetila sam hladne prste na mom obrazu i njegov dah.

'Adriana, Adriana. Još jednom da nisi povišila ton na mene u blizini mojih radnika. To je bilo prvo. Drugo, moraš da naučiš da kontrolišeš svoj jezik. Vređanje, dranje i proste izraze ti nisu dozvolene. Moraš da poštuješ moja pravila, budeš ti bila dobra biću i ja, u slučaju da si ti loša, biću još gori. Jesmo se razumeli?'- kroz zube je pričao,tako da sam mogla da primetim njegovu nervozu u glasu, a njegove hladne prste su učinile da moja brada drhti.
Samo sam klimnula glavom dok su mornice prolazile kroz moje telo.
Već u sledećem momentu sam čula kucanje na prozor,a onda i otvaranje vrata. Ubrzo smo ponovo krenuli.

Svim snagama sam pokušavala da zaustavim suze, da ne kanu ,zato što nisam htela da vidi da sam slaba.  Da plačem zato što se plašim. Ni sama sebi ne želim da priznam da se plašim, ali plašim se. Drhtim zbog njegovog glasa, njegov ton mi tera strah u kosti. Više neću dozvoliti da se smeje zbog mene, upoznaće drugu Adrianu. Adrianu koja se ne plaši. Koja je hladna prema njemu. Žena koja će mu naneti patnju i bol. Žena zbog koje će prvi put osetiti ljubav. Ali i žena koja će mu napraviti haos od života.
Neću nikom dozvoliti da napravi od mene lutku. Neću dozvoliti da se vide moje rane. Iako sam slomljena kao staklo, nemoćna, slaba, izdrzaću. Pobediću. Nikad me niko ne može povrediti koliko ja mogu pretrpeti. Stavila sam ispod zemlju svojih najblizih, to je bila bol zbog koju sam pomišljala na najgore,ali nisam odustala. Uvek se toga setim kad mi je najteže. Pregurala sam ono najteže u životu. Ostala sam za trenutak sama. Bez prebijene pare. Bez kuću. Bez ono najvažnije, to je porodica. Preživela sam noći kad sam molila Boga da umrem, preživela dane kad sam hodala iz kafića u kafić molila za posao, preživela i prevaru onda kad sam mislila da sam voljena. Preživeću i tebe Dejvide Hillu. Budi siguran u to.

°•°•°•°•°•°°•°•°••°•°•°°•°•°•°•°°•°•°••°°••°•°•°•°°•
°•°•°•Dejvid Hill°•°•°•

Celo veće posmatram nju. Imalo je hiljadu devojaka, žena, ali ne. Moje oči su bile prikovane za nju. Kad bi ona pogledala u mene sklonio bih pogled. Da li je počela da primećuje način na koji je gledam i vidim? Kad bi samo znala. Kad bi samo čula šta to moj pogled govori. Ne zna ona kakav je spoj romantike i erotike. Strasti i požude. Greha sa kojim bih živeo čitav život i đavo sa kojim sam se oženio pred Bogom. Ne zna želja šta je borba protiv požude. Gledala je okolo sa tim krupnim očima koje mi u zadnjih par dana ne daju mira. Ali najbolji način je isključiti emocije. Odavno sam okončao sa njima. Onog trenutka kad sam izabrao ono sa čim se bavim, isključio sam emocije. Zato što svi neprijatelji traže slabu tačku i tu udaraju. Zato su mi i emocije najvećo neprijatelj.

Tu je nastavak!
Kao što sam i obećala u toku ove noći probaću da sredim još nekoliko nastavka,ali ću ih objaviti u toku sutrašnjeg dana ili u kasnim satima!
Hvala puno svima koji čitaju!

Vaša Inna.♥️