Zver.✔️

30. Moja.

Neobično puno ljudi nas je sačekalo kad smo se vratili. Navikla sam na ovih što su ovde non-stop,ali ne i na ovo danas.
Vrata auta se otvorila,te sam ja izašla i pogledala oko sebe.
Fredi je išao ispred mene sa punim rukama što od šopinga, što od kućnih namirnica.
Na ulazu od kuće sam osetila miris cigareta i mnogobrojnih glasova.
Hodala sam nesigurnim koracima i gledala te ljude oko sebe.
Alkohol, cigarete, pure, droga. 
Kako sam ušla ja u ovaj svet?
Onda mi je pogled stao na njega.
Imao je cigaretu u ruci i njegov zlobni smeh u kutu usne. Bele pantalone i crna košulja su mu tako,jebeno, dobro stajale. Mišiće na njegovom telu su se ocrtavale na košulji,a onda sam dobila njegov pogled.

'Gospodo, moja supruga.'- rekao je i rukom pokazao prema meni, a onda su svi pogledi bili usmereni u meni.
Osećala sam se neugodno,ali sam plašljivo nabacila kratak smeh i izustila "Drago mi je." , a onda sam brzim koracima otišla u sobu i zaključala vrata.
Disala sam doboko,dok sam leđima bila prislonjena na vrata.

'Nije on dobar po meni.'- izustila sam tiho.

Nije dobar, ali ne mogu ga izbaciti iz mog života. Valjda je to tako, dobrim devojkama se uvek sviđaju kreteni i loši momci. U svim tinejđerskim filmovima je to ta tema, ali nikad nisam mislila da će to biti i moja ljubavna priča. Drhtavim rukama sam otvorila tašnicu i zapalila cigaretu. Sve ovo oko mene me ubija. Polako prokleto me ubija. Ne mogu da se koncentrišem na ništa jer mislim na njega.
'Mrzim te Dejvide!'- kroz zube sam rekla.

°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•Pisac POV°•°•°•°

Ustvari nije on ništa kriv. Krivo je njeno  ludo srce koje ga je pustilo unutra i zarobilo. Kada ga vidi oduzme joj se dah, ali zašuti. Želi da mu potrči u zagrljaj,ali noge kao da su ukovane u pod. A, i onako je ne voli. Bar je ona tako mislila i tešila sebe.  Šta će joj taj njegov zagrljaj bez ljubavi? Ljubav je najgora od sve emocije. Ona truje, nagriza, ubija. Teža je od svega.
On je mislio da će mu ona biti samo još jedno novo iskustvo, a nije ni slutio da će ona postati njegova potreba.  Jedini strah koji su oboje osećali je bio strah od gubitka. Njen osmeh, njen plašljiv pogled i njena navinost, a njegov zaštitnički stav, njegov dodir i njegov pogled. Postajalo je sve više nego potreba. Iako oboje nisu ni bili svesni oko toga.
Ona ubeđena da u potpunosti razume značenje ljubavi, sada je svrstavala u rečnik nepoznatih pojmova. Njegovo nesavršenstvo, je zapravo bilo njeno savršenstvo. On ubeđen da ne može da voli, polako se sve više upletavao u ljubavne mreže. Ali oboje nisu ni bili svesni šta im sudbina sprema. Ona ih je spojila, a to nije slučajnost, zar ne?

I još jedan nastavakk je tuu!
Ovaj je bolji nego prethodni ja mislim, a kako se vama sviđa?😊
Hvala vam puno što čitate! ❤️

Vaša Inna. ❤️