Zver.✔️

55. Dosta je!

'Živa je.' - uzdahnuo je i nastavio. 'Oboje su.'

'I ti si.' - rekao sam,a doktor je izdahnuo, klimnuo glavom i otišao polako.

'Kada mogu da je vidim!?'- uzviknuo sam za njim.

'Kada hočete, šta god da kažem nečete ispoštovati.'- uzvratio mi je i ponovo krenuo da hoda.

Izneli su je iz operacione sale. Bila je bleda,uspavana.

'Čestitam, ovo je vaša devojčica.'- rekla je jedna sestra i došla do mene sa malim krevetac za bebe. Unutra je bila malena, ma šta malena, premalena devojčica. Šarala je okicama i vrtela svoje malene prstiće. Još uvek joj nije bilo jasno gde se nalazi i da je konačno došla na svet.

'Dobrodošla malena.'- rekao sam dok su mi oči zasijale.

'Liči na vas.'- dobacila je sestra sa osmehom.

'To nije moguće, nisam ja tata.'

'Jeste li sigurni?'- sumnjičavo je rekla sestra i gledala u devojčicu pa u mene.

'Nisam. Ili jesam. Ne znam ni sam.'

'Da uradimo DNK?'- kao iz topa sam pitao, a sestra je klimnula glavom.

'Pođite sa mnom.'- rekla je i uzela krevetac, te je polako krenula da ga gura, a ja sam pošao za njom.

Nakon dvadesetak minuta dok smo spremili sve dokumente, i dok su nam uzeli bris, konačno su primerci bili spremni da se ispitaju.
Sedeo sam do bebe i gledao nju malenu kako spava. Pomazio sam joj rukicu, te me je ona mahinalno jako stegla za prst.

'Moram ovo da slikam. '- radosno sam prošaputao i izvadio telefon.

''Zašto da slikaš kretenu, ako nije tvoje razočaraćeš se.''- dobacio je glasić u meni.

'Ako je moja biću razočaran još više zato što nisam zabeležio ovoj trenutak.Ajde mrš!'

Gledao sam u njenu malenu rukicu koja ne pušta moj prst.

'Ti si trebala biti moja, znaš? Šta ću ako nisi moja? Šta da uradim? Gde da idem? A, bebice?' - govorio sam, a ona je počela da zeva.

'Probudila si se.'- rekao sam sa osmehom, a bebica se namrštila i polako otvarala svoje okice.

'Ista si kao tvoja majka, i ona ne želi baš da se budi.'- rekao sam i zakikotio se.

'Šta radiš Dejvide, vezuješ se sa detetom.'- u bradu sam rekao kad mi je sinulo u glavi šta radim.

'Gospođa se probudila i želi bebu, želite vi da joj pokažete ili da je uzmem ja?'- rekla je medicinska sestra.

'Ne, uzmite je vi. Jesu gotovi rezultati?'- brzo sam pitao.

'Nisu još gospodine.'- rekla je i uzela bebu, a ja sam klimnuo glavom.

Gledao sam kako napušta prostoriju zajedno sa bebom, a bebin stisak mi je već falio. Imao sam osećaj kao da me još drži. Hodao sam tamo-vamo nervozan čekajući rezultate.

°•°•°•°•Adriana°•°•°•°•°

Nervozno sam čekala da dođe bebica. Šta ako ju je Dejvid kidnapovao da mi se osveti? Šta ću tad? Šta ako joj je nešto uradio?
Crne misli su napustile moju glavu u trenutku kad sam ugledao medicinsku sestru kako donosi bebu.

'Malena moja.'- rekla sam, a suza mi se mahinalno spustila kroz obraz.
Medicinska sestra mi je pomogla da ustanem, te mi je dala bebu u naručje.

'Lepotice...'- kroz suze sam rekla i oduševljeno gledala u nju.
'Moja Nora.'- poljubila sam joj rukicu.

'Ako vam nešto treba, slobodno pozvonite na zvono odmah do vas.'- rekla je sestra, a ja sam klimnula glavom i zahvalila se.

Vratila sam pogled na moju bebicu i zahvalila Bogu što je sve okej sa njom.

Tu je nastavak!
Izvinjavam se što nisam pre izbacila nastavak,ali sam imala puno obaveze i oko bebe i oko mog kozmetičkog salona pa zato nisam uspela pre da napišem. Hvala vam što i dalje čitate nalazimo se na samom kraju ove priče. Nadam se da vam se sviđa, čitamo se i dalje. Ljubim vas.

Vaša Inna.❤️