Zver.✔️

16. Tako mi i treba.

'Udala si se za Dejvida Hilla?'

'Da,da.' - potvrdno sam odgovorila.

'Ali kako tako brzo? Nisam znala da ste u vezi!'

'Ustvari,niko nije znao. Bili smo zajedno nekih tri-četiri meseci,onda smo odlučili da smo stvoreni jedno za drugo,tako da je rešio da me zaprosi.'- slagala sam brzopleto.

'Tako divno i bajkovito. Baš kao što maštaš.'

'Nije vreme za tebe. Ćuti dok lažem.'

'Wau. Baš ti hvala Adriana,što mi nisi rekla.'- nadurila se i prekrstila ruke.

'Nismo se čuli tri meseci,a i kad smo se čuli zadnji put nije bilo toliko ozbiljno, nisam htela da pričam a ne znam na čemu sam.'- mlatarala sam rukama.

'Moramo da se vidimo što pre! Znači želim svaki detalj.'

'Dobro Elena, znaš moj broj, moj Instagram,moj FB profil, čujemo se što pre.'

'Ajde sad ja moram da požurim,čekaju me ispred.'- zagrlila me je i poljubila u obraz, te brzo zatim izjurila.

Uzdahnula sam duboko.

'Super,sad lažem i moju jedinu prijateljicu.'- promrmljala sam nevoljno.

Elena je moja prijateljica još od vrtića. Zajedno smo išli u osnovnu i srednju školu, bila je tu uz mene u najbolniji period u mom životu,ali ubrzo su nam se putevi razišli kad je ona dobila stipendiju za fakultet u Londonu,tako da smo komunicirali putem društvenih mreža,ali ipak nije to isto.
Nastavila sam dalje i vrlo brzo sam se našla ispred frižidera sa sladoledom, nisam odolela pa sam uzela više njih sa različitim ukusima.

'O Bože,ludim izgleda. Svuda vidim Dejvida.' - u bradu sam rekla,kad mi se ponovo učinilo da sam ga ugledala. 

Gledala sam ispred mene u para sa bebicom, tata ju je nosio u kengura ispred sebe, dok je ona znatiželjno posmatrala sve oko sebe. Bili su tako srećni. Smejali se i grlili. Oduvek sam se divila ljudima koji jako vole,možda zato što ja nikad nisam bila toliko voljena, možda zato što nikad neću biti toliko voljena. Gledajući njih zamišljala sam da li ću ja ikad biti srećna i porodično ostvarena. Setila sam se na ljubav mojih roditelja. Takva ljubav se retko nalazi. Uvek u svemu su se slagali, imali su različita mišljenja i stavova ali su uvek nalazili zlatnu sredinu, valjda je to ta ljubav.

Zatekla sam sebe gledajući u njih već duže vreme,tako da mi je postalo neprijatno, te sam nastavila. Pomisliće ljudi da nisam normalna.
Ubrzo sam došla do kase, čekajući svoj red.

'Gospođice, ja vam se jako izvinjavam ali da li mogu da dobijem vaš broj telefona?'- začula sam muški dubok glas iza sebe,te sam se okrenula i ugledala grupu dečaka.

'Ne.'- kratko sam rekla,a onda su momci dobacili grupno 'Ou.'

'Ali vi tako dobro izgledate, prelepi ste, kad bi pristali da idemo na kafu bili bi još lepši zajedno.'

'Dečko,ne zanosi se.'

'Ali gospođice,ja nisam samo tako obično zanesen, u meni je sve do tabana minirano!' - dok sam trepnula nalazio se u nečijim rukama koje su ga stezale oko vrata,toliko da nije dirao pod.

'Gospođa,prvo!'- začula sam dobro poznati glas, a i prepoznala sam tetovaže po rukama.

'Dejvide!' - uzviknula sam iznenađeno.

'Imate tri sekundi da isparite odavde, bolje bi vam bilo da budete brzi dok se nisam predomislio i izrešetao vas na licu mesta.' - kroz zube je govorio i u sekundu kad je pustio dečka,kao bez glave su izjurili.

Okrenuo se prema meni,tako da sam mogla da primetim njegove izbočene vene i vilica koja mu je drhtils pretpostavljam od besa. Sve oko nas je stalo. Ljudi su gledali u nas, prodavačice, svi kao da su se zdrvili.

'Gledajte svoja posla!'- uziknuo je, te se za tren sve vratilo u normalu.

Ipak nisam halucinirala,stvarno je bio ovde.

Tu je nastavaak!
Pišite ksko vam se sviđa,želim da vidim malo duže komentaree!♥️

Vaša Inna.♥️