Zver.✔️

41. Vidi na šta ličiš.

°•°•°•°•°NEDELJU DANA KASNIJE°•°•°•°•°•

Obio sam vrata i ušao unutra prizor koji me je dočekao mi je slomio srce na hiljadu komada. Video sam nju kako leži na dušeku koji se nalazio na zemlji. Bila je krvava po licu i nadam se da spava zato što nije odreagovala.
Otrčao sam do nje i samo što sam hteo da je dodirnem, ona je sripala i ne gledajući ko je skupile je noge i gledala u jednu tačku. Čučnuo sam odmah do nje i uhvatio je za obraze.

'Ljubavi ja sam...'- uspeo sam da progovorim,a ona je podigla glavu i nekoliko sekundi me je gledala nemo,a onda je počela ludački da me grli i plače.
To je trajalo par minuta,a onda me je pogledala i udarila šamarčinu. Jaku šamarčinu.

'U jebote...' -uhvatio sam se za obraz i pogledao u nju. Kao da su joj munje letele iz očiju.

'Gde si ti do sada!? Zašto ti je toliko trebalo da me nađeš!?'

'Nisam znao da si kidnapovana ljubavi, smiri se sve ću ti reći.'- samo što sam to izgovorio počela je da me udara mlitavo po grudima.

'Veliki Dejvid Hill ne zna da sam kidnapovana! Zbog jebene droge! Kidnapovali su me zbog tvoje jebene droge! Vidiš li moje lice? Unakazili su me! Svaki dan dobijala sam batine zbog droge! Zbog tebe! Mrzim te!' - govorila je sve to kroz udarce i disala ubrzano.
Zadnje reći su bile kao mač sa dve oštrice.

'Odakle ti pravo da me zoveš ljubavi!? Bitnija ti je droga! Nisi mene tražio nego drogu!' 

U pravo je. Odmah sam poverovao u to što je rekao Lucas. Ja koji nikad nikom nisam poverovao pre nego što sam to sam utvrdio. Dođavola!
Samo što je želela da nastavi da kaže nešto ispovračala se,a ja sam je uhvatio.

'Jesi li dobro?'

'Ko zna šta su mi stavljali u jelo ovih mesec dana, trovaju me.'

'Ne brini, sada će im onaj gore presuditi.'

'Nemoj mi reći da si ih ubio.' - razgoračila je oči.

'Upravo sam to i uradio.' - hladno sam rekao i poveo je napolje.

'Ne diraj me! Ne želim tvoje dodire!' - odgurnula je moje ruke i krenula je da hoda sama.

Hodao sam polako iza nje. Dosta je smršala. Odeća joj je bila krvava,ko zna kako su je mučili. Bez reći smo proveli ceo put dok smo stigli kući. Tišina je bila previše neobična za mene. Pre sam uživao u tišini, od kad se ona pojavila tišina je značila da nešto nije u redu sa njom.
Kad smo stigli kući samo je otišla u sobu bez reći,a ja sam naredio da se svi skupe u radnu prostoriju napolje.

°°•°•°•°•Adriana°•°•°•°•°•

Istuširala sam se i pogledala u ogledalu. Prizor mi nije davao mira. Razočarala sam se. Obukla sam se ležerno i krenula nešto da pojedem. Kuća je bila prazna verovatno je Dejvid ponovo negde nestao. Napravila sam sebi sendvič i izašla u dvorište. Celo dvorište je bilo prazno, što je bilo znak da nešto nije u redu. Šetkala sam, sve dok nisam začula Dejvidovo dranje. Ugledala sam jednu železnu vratu i približila se krišom posmatrajući.

'Jesi li ti!? Ili ti?!'- išao je redom i udarao njegove klonove u potiljak glave.

'Recite ajde, ko me krade!? Jebem li vam mater lopovsku da vam jebem!'- repetirao je pištolj,a ja sam jedva došla do zraka.

'Ima da skupite sve pare koje sam iskeširao sad njemu, to vam je kazna, a ako samo još jednom fali roba nećete proći ovako lako.' - šantrao je pištoljem levo-desno i onda kad sam htela da pobegnem da me ne primete ispovračala sam se,te se on okrenuo i dotrčao do mene.

'Adriana, šta radiš ti ovde?'- grubo je pitao.

'Tražila sam te, nešto mi nije dobro.'- slagala sam brzinski.

'Idemo odmah kod lekara, sredite ovaj haos.'- rekao je momcima i uhvatio me je za ruku.

'Nema potrebe od lekara, samo ako imaš neki lek mislim da mi želudac nije nešto u redu.'- bunila sam se.

'Nemam nikakve lekove,a i ne bih ti dao sve i da imam bez konsultacije lekara.'- rekao je ponovo grubo, otvorio mi je vrata auta i uvukao me unutra, zatim je i on ušao i krenuo.

Gledala sam kroz prozor zamišljeno. Kroz kakav pakao sam prošla ovih mesec dana. Pakao iz kojeg sam jedva izvukla živu glavu. Možda sad bude bolje. Nekad.

Hejj!
Tu je nastavak, nadam se da vam se sviđa,pišite mi šta mislite! ⬇️

Vaša Inna.❤️