Zver.✔️

33. Vuk samotnjak.

°•°•°•°•Dejvid Hill°•°•°•°•°•

Gledajući nju kako se smeje vetru, kako uživa u zalasku sunca shvatio sam da je drugačija od ostalih. Kao da je došla iz nekog drugog sveta, iz drugog doba, neiskvarenog,gde se još uvjek cijene ljudske vrijednosti. Radovala se malim stvarima,neki bi rekli nebitnim stvarima. Strepila je od ljubavi. Kunem se, gledajući u nju sam shvatio da je ona posebna. Nju ne smem pustiti, ali ne smem ni da budem sa njom. Moram da učinim da me zamrzi. Mora da me mrzi iz dna duše. Moram ubiti ovu ljubav u njenim očima. Bože, kako je lepa. Ona mi je suđena. Još kad sam je video kako radi u tom kafiću. Znao sam to, odmah, na početku. Nije morala progovoriti ni reč. I da je ćutala čitav život,opet bih bio siguran da smo stvoreni jedno za drugo. Predobra je za mene.
Izvini ljubavi, moram da učinim ovo.

Došla je polako do mene.

'Gospodine Dejvide zašto me tako gledate?'- pitala je  provokativno, a ja sam je ledeno pogledao,i cinički se nasmešio.

'Čini ti se ljubavi.'- hrpavim glasom sam rekao i izdahnuo dim cigareta.

Pogledala me je čudno i skupila obrve.

'Zašto se ovako ponašaš?'- ljuto je pitala.

'Kao i uvek?'

'Dobro Dejvide.'- ljutim tonom je rekla i odaljila se od mene. 

Zatvorio sam oči za tren i skupio obrve.
Pogledao sam u njenom pravcu,ona je stajala sa Daniellom i pričala nešto dok se široko smejala.
Tad sam shvatio da će mi taj osmeh nedostajati. Nikad nisam mogao pretpostaviti da ću osećati nešto ovakvo. Da će jedno biće meni biti sve. Da bih sto života uzeo samo da je ona tu kraj mene. Previše sam ja zao. Vodim opasan život. Život gde ako moji neprijatelji saznaju da imam slabu tačku, učini će sve samo da je povrede.

°•°•°•°•°•°•°•°°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°•°
Po prvi put sedim sa devojkom u sobi i gorim od želju da je dodirnem,ali ostajem hladan,baš poput leda u ovu času viskija. Ona je nekoliko puta pokušavala da ostvari konverzaciju,ali se zaustavljala ono trena kad je htela da progovori. Gledao sam u telefon celo veće i sedeo na fotelju preko puta kreveta gde je ona ležala i čitala knjigu. Nekoliko puta me je uhvatila kako je gledam,ali je nastavljala ljuto da čita. Negde u pola večeri sam primetio da je zaspala u polusedećem položaju. Par puta sam ustao u pokušaju da je podignem i lepo je legnem i ušuškam, ali sam se svaku put zaustavljao uz pomisao da će joj to dati do znanja da brinem.
Na terasi sam dočekao izgrevanje sunca, uz  ko zna koju cigaretu po redu i flašu viskija u ruci. Čuo sam njen jauk i proteganje,а nedugo zatim i njen glas.

'Mogao si bar da me lepo legneš ili prodereš ženo lezi lepo ,čovek bi to uradio.  Ali ti nisi čovek, ti si stoka.' - namrgođeno je rekla uz jauk i ustala iz kreveta.

Ništa nisam ogovorio samo sam otpio još gutljaj viskija. Došla je do mene i ljuto me je gledala. Kao da su joj munje letele iz očiju.

'Dobro, šta je tebi još od juče?!'

'Ništa.'

'Bogami iscrpio si se odgovorom!'

'Prosto je, dobio sam šta sam želeo. Pala si na mene, sad si mi dosadila.'- razgoračenim očima me je gledala.
Polako se te predivni oči počele da se pune suzama.
G

ledala me je bez teksta.
Psovao sam sebe što sam joj slomio srce.

'Zašto?'- uspela je da progovori,dok su joj usne drhtile.

'Nisam ja ovo htela,ti si me naterao. Nisam birala ni tebe, ni nas, kidnapovao si me. Prisilio na ovo.' - jedva je govorila,dok je pokušavala da zaustavi suze.

'Zapravo, nisi se baš ni bunila.' - što hladnije sam rekao.

Nekoliko sekundi je čutala i gledala u mene.

'Proklinjem sebe što sam dozvolila da mi postaneš toliko bitan.'- sa gađenjem je rekla i brzim koracima napustila sobu.

Te njene reći su prošle kao mać kroz moje srce. Te njene suze su me zabolele do kostiju. Proklinjem sebe.

Hejj,hejjj!
Evo nastavak je ovde, kako vam se sviđa?
Pišite mi.

Vaša Inna.❤️