Zver.✔️

38. Gledam te.

'Tvoja?'- zbunjeno sam upitala.

'Moja.'- samouvereno je potvrdio.

'Izvini, a otkad sam ja tvoja?'

'Od početka sam znao da ćeš biti moja, ali nisam imao pojma da ću ja biti tvoj.'- izgovorio je sa poznatim smehom u kut usne,a ja sam samo stajala i gledala u njega.

Kako to? On? Moj?

'Obožavam ovaj tvoj pogled zbunjenosti.'- palcem je prelazio preko mog obraza,dok sam ja samo gledala u njega kao da gledam u duha.

'Ti si rekao da sam ti dosadila, zašto mi sad ovo govoriš? Zašto želiš da me ponovo povrediš? Nemoj. Nisam toliko jaka.'- rekla sam i izdahnula.

'Izvini. Retko koristim ovu reć. Skoro nikad. Skoro nikom. Znam da je možda kasno,da si me zamrzela,međutim osetio sam da sam slab na tebe večeras. Moram da ti priznam nešto.'- izdahnuo je gledajući me u oči kao nikad iskreno,a zatim je nastavio. 'Volim te. Sakrivam to prilično dugo, toliko dugo da sam i umoran od toga. Počeo sam da se gušim zbog toga. Zato moram da priznam koliko mi značiš. Nikad ovo nisam osetio. Ja nikad nisam voleo. Ne znam voleti, zato se nadam da ćeš mi pomoći. Sa tobom sam prvi put ovo osetio. Znao sam to od trenutka kada umesto da mislim na sebe,ja sam mislio na tebe, da ti ne budeš povređena.  Plašio sam se za tebe zbog način mog života.'- stao je i gledao u mene,a meni je suza skliznula kroz obraz.

'Nadam se da ćeš jednog dana biti moja.'- palcem je obrisao moju suzu.

'Sad ću da pozovem Willa da te odveze kući.'- rekao je kratko gledajući me po prvi put nežnim pogledom,a zatim je rukom pozvao Willa, kada je krenuo da se vraća nazad u klub uspela sam da progovorim.

'Tvoja sam već.' -izgovorila sam,a on se mahinalno okrenuo i gledao me je sa osmehom koji mi je oduzimao dah.

Brzim koracima je došao do mene,uhvatio me oko struka i počeo da me grli ludački, toliko da nisam mogla nogama da dotaknem tlo.

°•°•°•°•°•°•°°°•°•°•°°•Pisac°•°•°•°•°•°•°•°•°°•°

Ljubav. Jedna reć,a donosi toliko emocije, sreću, ljubomoru,uzbuđenje, patnju,nekad i bol. Zbog ljubavi su se vodili ratovi, zbog ljubavi mnogi ljudi su oboleli,umrli, poludeli. Oni su bili dva različita ludila spojeni u jedno. Sudbina ih je spojila, valjda zato što nije moglo drugačije. Možda zato što su bili stvoreni jedno za drugo. Ona malo slađa, on malo gorak. Ona nežnija, on grub. Tako ranljivi odvojeno,ali tako moćni zajedno. Što su više bežali jedno od drugo ,više su se želeli. Što su se više povređivali,više su se zaljubljivali. Oboje su bili puni inata. Svađali se. Povređivali. Ona je plakala, on je ludio. Ali je na kraju ipak ljubav  pobedila. Ljubav uvek pobeđuje. Oni nisu ni bili svesni koliko su se voleli. Pogled ih je odavao, reći nisu ni bile potrebne. Oni su bili suđeni jedno drugom. Sudbina veže ono što ni najjaći čvorovi ne mogu. Svaka njihova svađa je pokazivala koliko se oni ustvari vole,a ne priznaju. Kako ona glumi nedodirljivu,a on hladnokrvnog zvera. Oboje su duboko u sebi znali da su im te svađe najslađe. On je shvatio da je ni bi menjao ni za milion drugih,ma kakve god bile. Shvatio je da mu je u životu trebala partnerka kao ona, da mu samo takva i odgovara. Žena koja ne ćuti. Žena koja uvek tera kontru. Žena zbog koje je osetio promenu. To je bila ta ljubav. To je njihova sudbina.

Hejj,hejj!
Tu je nastavak ❤️
Kako vam se sviđa?
Evo Dejvid je konačno sve priznao,šta mislite kako će ići dalje?
Očekujem vas!
Pišite mi.⬇️

Vaša Inna.❤️