Zver.✔️

40. Loše ti je bilo.

°•°•°•°•°Adriana°•°•°•°•°•°

Muka u stomaku me je pribudila,tako da sam sripala i izbacila sve iz sebe. Da je moglo da izbacim i organe verovatno bi i to uradila. Dali su mi sigurno nešto staro, dobro da se nisam otrovala. Kamo sreće tačnije, bar bi ovom mukom došao kraj.

Otvorila se vrata,a ja sam ugledala lice koje sam mrzela više nego đavola.

'Hillova lepotice, još uvek se nadaš da će Dejvid doći? Ooh, jadna ti.'- bezobrazno je rekao sa zlobnim osmehom.

'On je sebičan draga, ne voli nikoga sem sebe na ovom svetu. Bolje bi ti bilo da shvatiš to što pre.'-on je govorio,a ja sam samo ćutala gledajući u jednu tačku.

'A sad, gde je droga?'- upitao je.

'Ne znam.'- odgovorila sam.

'Gde je droga, pitam još jednom?'

'Ne znam čoveče, ne znam! Nisam ni znala da se bavi sa ovakvim prljavim poslovima! Ostavi me na miru!' -udario mi je šamarčinu u trenutku kada sam završila i samo izašao iz sobe.

Pustila sam suzu i osetila bol blizu usana.
Zaplakala sam jako i stegla ruke.
Pa hajde recite mi ko još ne bi zaplakao nad mojom sudbinom?
Srce mi se slama kad se setim koliko nam je bilo lepo pre mesec dana. A sada? Sada nema ničega. Ni njega, ni sreće, ni mene.
Sve i da me nađeš ništa ti neću reći. Ni da mi nedostaješ, niti da mi fale tvoje zagrljaje i poljupce, ni da sam luda za tobom, niti koliko sam ljuta što nisi potrčao da me nađeš. Ništa. Kad te vidim okrenuću glavu i praviću se luda, baš kao i ti. Krvarim ovde, krvi nigde. Ipak bih sve dala da mi dođeš, da te vidim, da se osetim sigurno, da mi srce smiriš krvavo.

°•°•°•°•°•°°•°•°U međuvremenu°•°•°•°•°•°•°••

°•°•°•Dejvid Hill°•°•°•°

'Šefe moram da vam kažem nešto.'- nesigurno je prišao Will.

'Da?'

'Gospođa Hill, ona nije ukrala robu i pobegla,nego...'

'Nego šta?'- znatiželjno sam ustao iz kreveta i došao blizu njega.

'Oteta je. Lukas je Viktorov špijun, čuo sam ga kako priča sa njim.'

'Molim!?'
'Odmah da dođe ovde ispred mene!'

'Jasno šefe.'- rekao je Will i napustio prostoriju.

Ona je oteta! Lagao me je, govorio da su je videli kako uzima robu i ide negde privatnim avionom i tad joj se gubi svaki trag. Učinio da je mrzim. Da mrzim moju lepoticu koja ko zna gde je sad,kako je, šta su joj uradili?
U moje razmišljenje me je prekinuo Lucasov glas.

'Tražili šte me šefe?'- rekao je,a ja sam se samo okrenuo,povukao okidač na pištolju i gledao njega kako pada ispred mene.

'Wille nađite mi Adrianu! Istražite lokacije na njegovom telefonu, uradite sve samo je nađite. I prenesi ostalima ako još neko pokuša da me izda neće se završiti ovako. Ubiću vam celu familiju, kao da nikad niste ni postojali, znaš da mogu to da uradim.'

'Jasno šefe.'

'Prenesi ostalima i sad uradi to što sam ti rekao.'

O Bože kidnapovana je! Kako nisam ni pomislio na to?
Kako ću i pomisliti kad me je moj čovek lagao. Lepo nisam verovao nikome, ona je vratila tu nadu da nekad moram i da poverujem u to što mi kažu. Eto poverovao sam i najebao.
Nadam se da joj ne fali ni dlaka sa glave. Moram da je pronađem što pre. Sigurno me mrzi što je nisam spasio do sada.

' Drži se ljubavi, još samo malo.'

Hejj, evo nastavak je ovde!
Šta mislite da li će Adriana biti živa i zdrava kad je pronađu?
Kako vi mislite da nastavi ova priča, pišite mi vaše ideje.

Ljubi vas.
Vaša Inna. ❤️