Pazi da se ne zaljubiš

drugo poglavlje

Kris

Zanosna plavuša kojoj nisam zapamtio ime mi je sedela u krilu,
dok sam ispijao sadržaj limenke i razgovarao sa Zejnom i Mejsonom. Zejna znam od malena. Devojke iz osnovne su uvek više jurile njega, prosto su obožavale tu njegovu kovrdžavu crnu kosu i tamno zelene oči. A ja sam u to vreme bio mršavi, bledi dečko koji im baš i nije bio privlačan. Mejsona smo upoznali na početku srednje škole. Taj tamno plavokosi tip, crnih očiju, mi je, da tako kažem, preoteo devojku koju sam smuvao odmah prvog dana, naravno čim joj se ponudio neko drugi ona me je otkačila. Nakon toga nastala je tuča, ali smo ipak kasnije odlučili da nije toga vredna i obojica je otkačili i od tad smo nas trojica postali tim.

Devojka koja mi je sedela u krilu mi je dosadila, pa sam je samo sklonio od sebe, bez nagoveštaja. Završila je u krilu momka koji je sedeo pored mene. Nisam ga poznavao, a nije me ni interesovalo ko je.

Primetio sam kako me crnokosa devojka, smeđih očiju koja je sedela nasuprot Mejsona namrgođeno posmatra. Bila mi je poznata, ali ipak nisam mogao da je se setim. A plavokosa devojka sa svetlo ružičastim pramenovima, koja je sedela pored nje je u jednom momentu skočila sa klupe i otrčala negde.

,,Čoveče, kako je ovde dosadno", rekao sam uz izdah.

,,Uskoro neće biti." Okrenem se prema Mejsonu i pogledam ga uz podignutu obrvu očekivajući da mi pojasni na šta je tačno mislio. On mi glavom pokaže na devojku koja je upravo došla sa onom plavušom i sela pored crnke koja je sada prestala da me gleda.

Pogledao sam malo bolje devojku
koja je upravo stigla. Imala je podužu smeđu loknastu kosu i nežne crte lica. Iskreno, devojka je veoma lepa.
Nastavio sam da je posmatram sve dok u jednom momentu nije pogledala u mene. Gledao sam u nju sa malim smeškom u uglu usana.
Nisam skretao pogled, a nije ni ona. Prkosila mi je pogledom, što me je i te kako zainteresovalo.

,,Možda bi ona mogla da bude sledeća?" Zbog njegovog pitanja postala mi je još zanimljivija.

Oblizao sam donju usnu i nasmešio se prislanjajući limenku usnama, pa otpio gutalj. Ona je uzela čašu od lika koji je sedeo pored nje i nazdravila u mom pravcu, pa ispila gutalj pića koje se unutra nalazilo. Namrštila se, verovatno nije navikla da pije, a po izrazu njenog lica mogu da zaključim da je piće bilo baš žestoko, ali ona je ipak otpila još jedan gutalj pa ustala.

,,Ans, gde ćeš?", upitala ju je njena plavokosa drugarica, ali ona ništa nije odgovorila. Samo je otišla. ,,Hajde, idemo za njom." Plavuša se obratila crnki koja je i dalje sedela, dok je ova već odavno ustala.

,,Moramo li?" U glasu joj se moglo
čuti koliko je bila smorena i nezainteresovana. Bio sam ubeđen
da je znam. A kad je pomenuto njeno ime, setio sam je se.

,,Da, Dafni. Moramo". Plavuša je izgubila strpljenje i povukla Dafni za sobom, a ja sam gledao za njom i začudio se koliko se promenila.

,,Hajde. Šta čekaš? Kreni u akciju." Iz razmišljanja su me trgle Mejsonove reči. Klimnuo sam glavom i otišao do devojke koja je bila nedaleko od njih tri. Nisam otišao do njih, jer mi je ona mala bila potrebna sama.

,,Hej, Kris", pozdravila me je pokušavajući da zvuči što zavodljivije smeđokosa devojka sa kojom sam bio pre neko veče.

,,Hej... Nina, beše?"

Nasmejala se, iako sam po njenom izrazu lica mogao da zaključim da joj je zasmetalo to što sam joj zaboravio ime.

,,Ne. Nadija. Zar ću ti svaki put kad se sretnemo ponavljati svoje ime?" Pokušala je da zvuči šaljivo, ali opet se tu mogla osetiti trunka drskosti.

,,Mislim da je to jasno."

Ona je nastavila nešto da mi priča, ali je nisam slušao. Gledao sam u pravcu onih devojaka sa malim smeškom. U jednom trenutku moj pogled se susreo sa pogledom devojke sa loknama. Oblizao sam donju usnu i namignuo joj, nakon čega je ona skrenula pogled. Nešto je rekla drugaricama, a zatim krenula da mi prilazi, ali pognute glave.

,,Kris, slušaš li me?" Ignorisao sam Nadijino pitanje. Nisam mogao sad i sa njom da se bavim.

U trenutku kad je krenula da prođe pored mene obratio sam joj se.
,,Hej." Stala je i pogledala me, tačnije zagledala se u mene što mi je izmamilo osmeh, jer sam znao da će tako da bude. Ali ubrzo mi je nestao sa lica, jer je ona krenula da odlazi od mene. Krenuo sam za njom. ,,Hej, devojko! Stani!" Nije stala. Ubrzao sam korak i stigao je u trenutku kad je došla do kapije. Uhvatio sam je oko ručnog zgloba i okrenuo ka sebi. ,,Hej." Zastao sam. ,,Zar si stvarno htela da odeš i ne dopustiš mi da te poljubim?" Ćutala je, a ja sam krenuo da joj prilazim. Krenuo sam da je poljubim, ali mi nije to dopustila. Odgurnula me je. A to nije ono što sam očekivao.

,,Slušaj. Ne znam da li su moji pogledi ostavili utisak da mi se dopadaš ili da želim da imam nešto sa tobom. Ali ako je tako izgledao, veruj mi da nije tako. Mene ne zanimaju momci kao što si ti. U redu?"

,,Momci kao ja? Šta to treba da znači? Kakav sam to ja?"

,,Sve samo ne dečko koji bi mene zanimao."

,,Tako dakle? Ne zanimam te?"

,,Ne zanimaš me", kratko i drsko mi je odgovorila.

,,O, ali zanimaću te." Nije mi ništa rekla na to, samo mi je okrenula leđa i otišla.

Mislio sam da će ovo ići puno lakše, kao što je bilo i sa ostalim devojkama, ali izgleda da sam pogrešio. Pogrešno sam je procenio. Izgleda da će ipak sa njom biti izazovno.

Vratio sam se do drvenog letnjikovca koji je sada bio poluprazan. Većina njih koja je tu sedela je negde otišla, ali Mejson i Zejn su i dalje bili tu. Nisam primetio Dafni i onu njenu drugaricu. Verovatno su i one otišle.

,,Šta bi? Ispalila te?" Mejson mi se podrugljivo obratio. Uvek su mu bili dragi moji neuspesi, jer je jedino tad, kad ja pogrešim on mogao da bude bolji od mene.

,,Priznajem, sa njom će biti izazovno, ali ja prihvatam taj izazov, kao i svaki prethodni."

,,Misliš da će ti uspeti sa njom?", upitao me je Zejn.

,,Naravno. Sa svakom sam uspeo, pa zašto ne bih mogao i sa njom?"

,,U redu, onda", rekao je Mejson pa pljesnuo rukama. ,,Igra može da počne." Klimnuo sam glavom, a Zejn je došao do mene i potapšao me po ramenu.

,,Pazi da se ne zaljubiš", rekao je upozoravajući me šaljivim tonom. Prevrnuo sam očima na njegove reči.

,,Ne brini", samouvereno sam rekao. ,,Ja ne mogu da se zaljubim."
Nisam mogao, sve do nje.

Evo ga nastavak! Nadam se da vam ne smeta ovaj nabacani dijalog, ali bio je potreban. Urediću još neka poglavlja, a onda vraćam celu priču jer mi se sva ova novija poglavlja dopadaju. Ovaj nastavak je kraći, ali tako je bolje na početku, ova novija što pišem biće sve duža i duža.

Mišljenje?